Предсједник Управног одјељења Кантоналног суда у Тузли упутио отворено писмо правној и медицинској струци о Ковид мјерама

Предсједник Управног одјељења Кантоналног суда у Тузли Предраг Крсмановић упутио је у октобру 2021 године отворено писмо правној и медицинској струци о Ковид мјерама: „Хитно зауставити поступак „вакцинисања“ експерименталним Ковид „вакцинама“!“.

Отворено писмо одлично је аргументовано са подацима који су били доступни у том моменту, једино можемо додати за тачку 2. да постоји званична изолација вируса прехладе (корона) на коју се сви ослањају, а то је кинеска- ЛИНК, преведен документ. Што се тиче осталих држава, ПОГЛЕДАЈТЕ ЛИСТУ ОД ПРЕКО 210 изјава званичних институција из различитих држава након упућеног захтјева за информације, да вирус није изолован у тим државама!!! Ова чињеница не показује (објашњава) шта је то било (нпр. вирус прехладе које припадају корона вируси), не доказује да није било вируса, него показује неозбиљност држава и политичара, нестручност, неорганизованост, псеудонаучност и конфузију медицинске струке, око највеће здравствене кризе која се прелила и на економију. Постоји документ CDC (САД центар за заразне болести) у којем пише да нису имали изолован вирус у вријеме кад су РАЗВИЈАЛИ ТЕСТОВЕ који су требали да открију вирус!

Predsjednik Upravnog odjeljenja Kantonalnog suda u Tuzli Predrag Krsmanović uputio ‘skandalozno’ otvoreno pismo pravnoj i medicinskoj struci o Covid mjerama: ‘Hitno zaustaviti postupak ‘vakcinisanja’ eksperimentalnim Covid ‘vakcinama’

ТЕКСТ ОТВОРЕНОГ ПИСМА:

„Свако има право на слободу мишљења и изражавања; ово право укључује слободу мишљења без туђег мишљења, а исто тако и тражење, примање и саопштавање обавјештења и идеја било којим средствима и без обзира на границе.“ – члан 19. Опште декларација о људским правима.

Несумњиво је право појединаца на слободу мишљења и изражавања, које је предвиђено не само Општом декларацијом о људским правима, него и Европском конвенцијом о људским правима и свим националним уставима.

Везано за такозвану Covid пандемију, у Информативном документу СГ/Инф 2020 11, од 07. априла 2020. г., објављеном под називом “Поштовање демократије, владавине закона и људских права у контексту здравствене кризе изазване COVID-19-ом – Алати за државе чланице“, Савјет Европе упозорио је:

“Званична саопштења не могу да буду једини канал информисања о пандемији. То би довело до цензуре и гушења легитимних забринутости.

Неопходно је да новинари, медији, медијски професионалци, активисти цивилног друштва и општа јавност буду у могућности да критикују органе власти и разматрају њихов одговор на кризу.”

Међутим, чини се да су и на глобалном и на локалном нивоу, званична саопштења постала једини, једнострани и једносмјерни канал комуницирања и информисања о Covid пандемији, вакцинама и неким другим важним питањима, и да је то, у многим земљама, довело до снажне цензуре и гушења легитимних права на другачије мишљење и аргументовану стручну и научну критику званичних саопштења (посебно у домену одузимања и ограничавања основних људских права).

Такође се чини да се изношење независних стручних и научних мишљења, чињеница, вијести и информација, везаних за наводну Covid пандемију, у већини земаља, организовано и плански гуши, бојкотује или спречава, и то на начине који су без преседана у цјелокупној људској историји.

Посебно тешко бојкотују се и цензуришу бројни аутори који, нудећи мноштво убједљивих чињеница и доказа, тврде да мјере које се предузимају против наводне Covid пандемије престављају само изговор и параван за, до сада, највећи (вјешто планиран, организован и глобално вођен) напад на човјечанство.

Због никад виђене цензуре свих јавних и приватних медија, друштвених мрежа и интернета, многи угледни научници и стручњаци из правне, медицинске и других струка, као и општа јавност, више нису у могућности да јавно критикују органе власти и њихов одговор на кризу.

Из тих разлога широј јавности тренутно нису доступни резултати бројних научних, стручних и других студија, истраживања, информација и мишљења, који се оштро супротстављају званичним саопштењима, а који се, између осталог, своде и на слиједеће тврдње, оцјене и закључке:

Да мјере предузете поводом Covid „пандемије“ представљају најмасовнији злочин против човјечности који је икада почињен, и да одговорни морају бити кривично гоњени за злочине против човјечности, и тужени за грађанску штету.
Да не постоји ниједна научна студија која несумњиво доказује постојање вируса SARS-COV-2 (који наводно изазива наводну болест Covid-19), и да такав вирус, као цјеловит, никада нигдје није изолован, из ког разлога објективно није могуће доказати ни да постоји та наводна болест, ни да је изазива тај наводни вирус.
Да је стопа преживљавања ове наводне болести преко 99%, и да су готово све студије о омјеру смртности од инфекције (ИФР) Covidа дале резултате између 0,04% и 0,5%.
Да није било неуобичајеног прекомјерног морталитета, и да се детаљан приказ како је Covid утицао на морталитет у Западној Европи и САД-у може видјети овде.
Да се PCR тестови, који служе као једини званични и статистички доказ о броју наводно заражених наводном Covid-19 болешћу, и као темељни доказ постајања наводне пандемије и епидемија, не заснивају на научним чињеницама у погледу инфекција и да су ови тестови, бескорисни за откривање конкретних инфекција, јер и врло здрави и неинфективни испитаници могу бити позитивни на тим тестовима.
Да су политичари и мејнстрим медији намјерно натјерали становништво у панику и да се PCR тест, између осталог, користи за стварање страха.
Да су званичне стопе смртности од наводне Covid-19 болести, због непоузданости PCR тестова, и због укључивања у умрле од те болести и оних који су умрли од многих других болести, изузетно претјеране, али да су и такве једнаке смртности од сезонских грипа.
Да нема вишка смртности у било којој земљи, а тамо гдје га има да је последица употребе „вакцина“ против Covid-19.
Да су бројеви “смрти од Covid-а” вјештачки повећани, јер су земље широм свијета дефинисале “смрт од Covidа” као “смрт из било којег разлога у року од 28/30/60 дана од позитивног теста”, а да су здравствени службеници из Италије, Њемачке, Велике Британије, САД -а, Сјеверне Ирске и други чак признали ову праксу.
Да је талијанска влада објавила статистичке податке који показују да 99,2% њихових “смртних случајева од Covidа” има барем један озбиљан коморбидитет, што је укључивало рак, болести срца, деменцију, Алзхеимерову болест, затајење бубрега и дијабетес (између осталих), који образац се задржао у свим другим земљама током „пандемије“, а да је захтјев FOIA -е у октобру 2020. упућен британском ОНС -у открио да је мање од 10% службеног броја „смрти од Covidа“ у то вријеме имало једини узрок смрти Covid.
Да је просјечна старост “смрти од Covid-а” већа од просјечног животног вијека (просјечна старост “смрти од Covid-а” у Великој Британији је 82,5 година, у Италији 86, у Њемачка, 83, у Швајцарској 86, Канади 86, САД-у 78, и Аустралији 82 године), да је у готово свим случајевима средња доб “смрти од Covidа”већа од националног очекиваног живота, да је, као таква, у већем дијелу свијета “пандемија” имала мали или никакав утицај на очекивани животни вијек, и да смртност од COVID-а управо одражава кривуљу природне смртност (Статистичке студије из Велике Британије и Индије показале су да кривуља “смрти од Covid-а” слиједи кривуљу очекиваног морталитета готово у истој мјери).
Да закључавања и ограничавања кретања уопште не спречавају ширење болести, и да су исти резултати у регијама које су биле закључане и у регијама које то уопште нису учиниле .
Да су из статистичких података о узроцима смрти, са појавом Covidа-19, у већини земаља у Свијету, као узроци смрти одједном нестали грипа и одређене плућне болести, који су преименовани у смрти од Covidа-19.
Да су доктори и болнице широм Свијета плаћени да прогласе да су преминуле особе жртве Covidа-19, а да су аутопсије (обдукције) показале да су готово све умрле због других узрока.
Да су правила за попуњавање смртовница промијењена само за Covid-19, и да је чак предвиђено да доктори при утврђивању узрока смрти, не требају физички ни видјети пацијента, како би потписали смртовнице, те да је изостављена потреба за потврду љекарског цертификата за кремације.
Да су обдукције практично забрањене, што је довело до могућности погрешне дијагнозе истинског узрока смрти, и што смањује разумијевање саме болести.
Да се за особе, које умру у року од 28 дана од позитивног PCR теста, оцјењује да су умрли од Covidа-19, чак и ако умру од срчаног удара или друге тешке болести, чиме се неоправдано повећава број мртвих од те наводне болести (док се, за оне који умру у року од 14 дана од примања такозваних Covid вакцина, не сматра да су умрли од вакцине, чак и када нису имали озбиљних болести).
Да су закључавања и друге Covid мјере базирани на непостојећим инфекцијама, да немају довољан чињенични и правни основ, да су неуставне и да се морају одмах повући.
Да постоје докази о гигантском оштећењу здравља и економској штети широм Свијета, и да ове мјере за резултат имају: убијање и оштећење здравља код небројено много људи, трауматизацију цјелокупног свјетског становништва, а посебно дјеце и омладине, економско уништење безброј компанија и појединаца широм свијета, итд., из којих произилази да су економска и друга оштећења јавног здравља – смртоноснија од “вируса”,[1] да су незапосленост, сиромаштво, самоубиства , алкохолизам, употреба дрога и друге кризе друштвеног/менталног здравља забиљежиле пораст у цијелом свијету, те да ће пропуштене и одложене операције и прегледи имати повећан морталитет од срчаних обољења, рак и других обољења у блиској будућности, јер су болнице у суштини постале ‘Covid only’ центри, због чега је големи број пацијената занемарен, што резултира многим хиљадама непотребних смрти и тешких оштећења здравља.
Да се вентилација пацијената респираторима, умјесто кисеоником, показала као смртоносна политика, јер је резултирала многим непотребним смртима, да таква вентилација није добар третман за респираторне вирусе, јер механичка вентилација није, нити је икада била, препоручени третман за респираторне инфекције било које врсте, да стављање некога на респиратор који болује од грипе, упале плућа, хроничне опструктивне плућне болести, или било којег другог стања које ограничава дисање или утиче на плућа, неће ублажити ниједан од тих симптома, него да ће, заправо, готово сигурно погоршати стање и убити многе од њих, јер су интубацијске цијеви извор потенцијалне инфекције познате као “пнеумонија повезана с вентилатором”, за коју студије показују да погађа до 28% свих људи који су стављени на респираторе, а убија 20-55% заражених, а да механичка вентилација такође штети физичкој структури плућа, што резултира “озледом плућа узрокованом вентилатором” , која може драматично утицати на квалитет живота, па чак и довести до смрти.[2]
Да су мјере превенције против Covidа-19, потпуно изостављене, иако је добар имунитет по свим љекарима најбољи лијек, и да је изостављено кориштење јефтиних, ефикасних и неризичних лијекова и других средстава за подизање имунитета (као што су, хидроксиклорокин, ивермектин, витамини Д, Ц и цинк, итд.), а да се форсира кориштење врло скупих и ризичних фармацеутских лијекова (попут ремдесивира).
Да је јачање природног имунитета много логичнији приступ у односу на вакцинације, због чега су важне превентивне мјере у виду здраве исхране, вјежбања на свјежем ваздуху без маске, смањења стреса и његовања емоционалних и социјалних контаката, и због чега се оштро критикују мјере социјалне изолације и друге мјере које су, између осталог, довеле и до повећања депресије, анксиозности, самоубистава, насиља у породици и злостављања дјеце.
Да су научне студије показале да су људи, који имају више емоционалних веза и социјалних обавеза и контаката, отпорнији на вирусе, због чега се вјерује да изолација и карантин могу имати фаталне последице, поготово што су мјере изолације довеле до физичке неактивности код многих старијих људи, који су били присиљени да остану у затвореном.
Да су научне студије показале да довољно сунца, физичког кретања и вјежбања на отвореном простору (што је мјерама било забрањивано – „Останите у кући!“) позитивно утиче на когнитивно функционисање, смањује депресивне тегобе и анксиозност и побољшава физичко и психичко здравље, ниво енергије, благостање и, уопште, квалитет живота, а да страх, упорни стрес, усамљеност и одвојеност од других, па и најближих (што је мјерама било подстицано „Држите социјалну дистанцу!“) имају доказано негативан утицај на психичко и опште здравље.
Да мјере обавезног ношења маски нису ефикасне против ширења вирусних инфекција, али да њихово ношење узрокује мноштво нежељених и штетних здравствених ефеката, као што су: недостатак кисеоника, због чега настаје главобоља, мучнина, умор, губитак концентрације, који ефекти су слични висинској болести и јављају се прилично брзо; проблеми са синусима; респираторни проблеми, хипервентилацију; акумулирање CO2, што доводи до токсичног закисељавања организма, што даље слаби имунитет, тако да се већ након ношења маске у трајању од једног минута, знатно премашује токсична CO2 граница, и то до вриједности које су три до четири пута веће од максимално дозвољених вриједности; итд. Да су, на примјер, Сјеверна Дакота и Јужна Дакота у УА имале готово идентичне бројке случајева , иако једна има мандат за маску, а друга не, а да су у Канзасу, окрузи без мандата за маске заправо имали мање „случајева“ Covidа од округа са мандатима за маске. Да је дуго истраживање о штетним ефектима ношења маски недавно објавио Међународни часопис за истраживање околиша и јавно здравље, показало да маске могу изазвати пораст бактеријске упале плућа, гљивичних инфекција, осипа на лицу, удисања пластичних микровлакана, која, при удисању, оштећују плућа и могу бити потенцијално канцерогена, да потичу дисање на уста, што код дјеце може довести до деформитета лица.
Да су маске, које се користе већ око годину и по, лоше и за људе и за планету, због огромног броја – милиона маски за једнократну употребу, којим поводом је Извјештај УН-а показао да ће наводна Covid19 пандемија у наредних неколико година, вјероватно резултирати са више него удвостручењем пластичног отпада, од којег велику већину чине маске за лице, што може, заједно са другим медицинским отпадом, зачепити канализацијске системе и системе за наводњавање, и тако утицати на јавно здравље, наводњавање и пољопривреду, док је студија са Универзитета Swansea показала да се, када су маске потопљене у води ослобађају тешки метали и пластична влакна, који материјали су отровни и за људе и за дивље животиње.
Да чланови SAGE, Public Health England (PHE), Свјетске здравствене организације (WHO), Центра за контролу болести (CDC), Националног института за здравље (NIH) итд., имају много сукоба интереса и да сви они прихватају врло велике ‘донације’ фармацеутске и вакциналне индустрије, што је покварило њихов интегритет, да владама јако лобира фармацеутска индустрија и индустрија вакцина, што је можда угрозило и њихов интегритет, и да ће произвођачи вакцина зарадити трилионе од продаје вакцина, а да ће фармацеутска индустрија направити трилионе од тестирања Covidа.
Да начин на који су Covid-19 приказали политичари и медији није добро представио ситуацију, јер су: користили ратне изразе („рат“ са „невидљивим непријатељем“ који мора бити „поражен“, „хероји његе на првој линији фронта“ и „жртве короне“), што је додатно подгријало страх, баш као и идеја да се глобално бавимо „вирусом убицом“; да су нас неуморно бомбардовали Covid бројкама, које су становништву пуштане из дана у дан, из сата у сат, без тумачења тих података, без упоређивања са смртним случајевима од грипа из других година, и без упоређивања са смртним случајевима због других узрока, што је код становништва изазвало праву психозу страха, због чега то нису информације, него манипулација, при чему је посебно штетну улогу одиграла СЗО, која је позвала да се мишљења различита од званичног дискурса ућуткају путем медијске цензуре без преседана.
Да је дошло до тешког и масовног кршења основних људских права и недозвољеног мијешања јавних власти у нека од најважнијих, као што су права на:
– слободу кретања и путовања,

– рад,

– поштовање приватног и породичног живота,

– слободу мисли, савјести и вјере,

– слободу изражавања,

– слободу окупљања и удруживања,

– образовање итд.
Да потенцијалне нуспојаве од наводних Covid вакцина, према листи могућих нежељених ефеката, коју је сачинила америчка FDA (Food and Drug Administration – агенција савезне владе УСА-а, овлаштене за инспекцију, испитивање, одобравање и постављање сигурносних стандарда за храну, додатке за храну, лијекове, итд.) на страници 15. свог извјештаја објављеног 30.10.2020. године, могу бити изузетно тешке и опасне, и да, између осталих, укључују смрт и много других тешких последица[3]
Да питања која се тичу неопходности, сигурности, ефикасности, ризика и дугорочних штетних последица од наводних вакцина против Covid-19 нису довољно истражена, јер је за производњу вакцине против било које болести потребно минимално између 10 и 12 година, како би се на сва та питања могло одговорити поуздано и без разумне сумње.
Да прије 2020. године није била развијена ниједна успјешна вакцина против хуманог коронавируса, а да их је, од тада, наводно направљено 20 за свега 18 мјесеци, иако су научници годинама прије тога безуспјешно покушавали развити вакцину против САРС -а и МЕРС-а, с тим да традиционалне вакцине дјелују излажући тијело ослабљеном соју микроорганизама одговорних за изазивање болести, док ове нове мРНА „вакцине“, према тврдњама произвођача, дјелују убризгавањем вирусне мРНА у тијело, гдје се репликује унутар људских ћелија и подстиче тијело да производи „протеинске шиљке“ вируса, који ћелије тјерају да их препозна и произведе антигене за борбу против тог вируса, што представља потпуно нову технологију, која до сада није кориштена ни у једној вакцини, због чега се поуздано не знају ни краткорочне, ни дугорочне последице њене употребе.
Да ове „вакцине“ не обезбјеђују имунитет, да и сами произвођачи тврде да се “ефикасност” њиховог производа темељи на “смањењу озбиљности симптома” (без валидне провјере и потврде из националних и других независних извора), те да ниједна од ових „вакцина“ није била подвргнута свим неопходним и одговарајућим испитивањима, и да су произвођачи у потпуности прескочили испитивања у раној фази, а испитивања у касној фази на људима или нису прегледана, или нису објављена, или се неће завршити до 2023. године или су напуштена након „озбиљних штетних посљедица“.
Да је из података америчког VAERS федералног система пријављивања нежељених догађаја од вакцина произилази да је, за око 8 и по мјесеци употребе такозваних COVID вакцина, забиљежено скоро два пута (преко 200%) више нежељених реакција, него за око 30 година (тј. од успостављања те базе) од свих других вакцина заједно (свих вакцина за дјецу и одрасле, укључујући и све вакцине против грипе).
Да се наводна Covid-19 болест последњих мјесеци шири управо преко експерименталних „вакцина“ које се дају против те наводне болести, и да су тренутно у Свијету највеће заразе по глави становника и највеће стопе смртности управо у земљама које имају највећу стопу вакцинисаног становништва (као што су Израел, Велика Британија, итд.)[4], а да су најмање заразе и најмање стопе смртности од те наводне болести, у земљама које имају најмању стопу вакцинисаног становништва.
Да масовна употреба ових експерименталних фармацеутских производа који се називају Covid-19 „вакцинама“ представља скривени и присилни експеримент над цијелим човјечанством, што представља тежак злочин против човјечности, којим се крши свих 10 начела Нирнбершког кодекса, за који учесници и саучесници могу одговарати и кривично и материјално.
Да се провођењем „вакцинисања“ људи оваквим експерименталним и опасним средствима подесним за генетске манипулације код „вакцинисаних“ особа, посебно тешко крши Прво и најважније начело:Добровољни и информисани пристанак људског субјекта, које начело подразумијева:-да особа, која судјелује, треба имати правну способност и могућност дати пристанак и бити у таквом положају да може остварити слободу избора,-да се над субјектом не смије чинити ниједан вид силе, преваре, обмане, принуде, ограничења, прекорачивања овласти или другог скривеног облика присиле,– да би особа која судјелује требала имати довољно знања и разумијевања за све дијелове укључене у радњу, како би могла донијети разумну и освијештену одлуку, с тим да овај последњи елемент захтијева да, прије пристанка самог субјекта експеримента, субјект треба бити упознат са:-природом, трајањем и циљем експеримента;-методама и средствима помоћу којих ће експеримент бити вођен;-свим неугодностима и ризицима које је разумно очекивати;–могућим здравствених последицама за које постоји вјероватноћа (могућност) да се догоде због његове укључености у експеримент.
Да дужност и одговорност за утврђивање квалитета пристанка за учествовање у експерименту лежи на свакој појединој особи која покреће, управља или је укључена у извођење експеримента, што представља личну дужност и одговорност која се не може некажњено пренијети, нити делегирати на другу особу, како би јој било опроштено, због чега ова дужност и одговорност обухвата и све особе које су укључене у њихову производњу, давање дозвола за увоз, промоцију и, посебно употребу, носе сви они који су, на било који начин укључени у ове процесе и активности.
Да, због злочина против човјечности, против појединаца из SZO, CDC, SEF, и других глобалних и локалних тијела, органа и организација, међународни тим од преко 1.000 правних, и преко 10.000 медицинских стручњака, под вођством њемачког адвоката dr. Reinera Fullmicha, припрема и проводи одговарајуће кривичне и грађанске поступке.

Непостојање објективних и непристрасних доказа о пандемији, болести, вирусу и вакцинама

Након детаљне и пажљиве анализе свих догађаја у вези наводне Covid пандемије, протумачених у свјетлу виђења независних стручњака и аналитичара, чини се да они који тврде да такозвана Covid политика, и мјере које се тим поводом предузимају, представљају радње и активности у којима се стичу обиљежја бића тешког кривичног дјела злочина против човјечности, за све своје тврдње нуде мноштво врло разумних, логичних и убједљивих доказа (да не постоји пандемија ове наводне болести Covid-19, да вирус SARS-COV-2 никада није изолован, да PCR и други тестови нису погодни и поуздани за дијагнозу те наводне болести, да стопа смртности од те наводне болести није већа од стопе смртности код обичне грипе, да ниједна од до сада предузетих мјера – закључавање, забране кретања, маске, итд., не само да није била неопходна, него и да су становништву широм Свијета донијеле много смрти и тешких здравствених, материјалних и других озбиљних последица, те да употреба такозваних Covid “вакцина” представља масовни и недозвољени експеримент на цијелом човјечанству, којим се крши свих 10 начела Нирнбершког кодекса).

О свему томе више информација се може пронаћи у прилозима уз ово писмо, као и у отвореним писмима, која су, још крајем 2020. и почетком 2021. године, прослијеђена свим судијама и свим тужиоцима у Босни и Херцеговини, и која су објављена на wеb сајту https://pravoipravda.info [5].

Мноштво аутора указује на то да они који глобално и локално проводе такозвану Covid политику, и доносе мјере које се тим поводом предузимају, или промовишу или проводе „вакцинисање“ људи овим експерименталним, неиспитаним и могуће врло опасним фармацеутским средствима (подесним, између осталог, и за генетске манипулације на људима), не пружају јавности логичне, убједљиве и објективне информације и доказе о својим тврдњама, него искључиво траже да им се вјерује на ријеч.

Поред тога већина њихових тврдњи углавном своди на информације које су добили управо од оних који, према независним изворима, проводе овај опасни, и прије више година припремљен, глобални план “вакцинације” цијелог човјечанства (а то су поједине особе из SZO, CDC, FDA и њихови глобални и локални следбеници), као и од појединих фармацеутских произвођача, који су у очигледном сукобу интереса, будући да, кроз ову наводну пандемију, остварују невјероватне профите, и то не само од производа које неосновано називају „вакцинама“, него и од продаје разних медицинских лијекова, препарата, тестова, апарата и опреме за лијечење ове наводне болести Covid-19.

Кршење људских права утврђено одлуком Уставног суда Босне и Херцеговине

При свему овоме, у оквиру Босне и Херцеговине, чини се да треба имати у виду и одлуку Уставног суда БиХ број: АП-3683/20, од 22. 12. 2020. године, којом је утврђено да се Наредбама Кризног штаба Федералног министарства здравства број 01-33-6301/20 од 9. новембра 2020. године и Наредбама Кризног штаба Министарства здравства Кантона Сарајево број 62-20/2020, од 12. октобра 2020. године, врши кршење права на „приватни живот“ из члана II/3.ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8. Европске конвенције о људским правима у односу на апеланта Е.Ш., те право на слободу кретања из члана II/3.м) Устава Босне и Херцеговине и члана 2. Протокола број 4. уз Европску конвенцију о људским правима.

Истом одлуком Уставни суд је наложио Парламенту Федерације Босне и Херцеговине и Влади Федерације Босне и Херцеговине да одмах, а најкасније у року од 30 дана од дана пријема ове одлуке, предузму активности и ускладе своје дјеловање са стандардима из члана II/3.ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, те стандардима из члана II/3.м) Устава Босне и Херцеговине и члана 2. Протокола број 4 уз Европску конвенцију о људским правима, како су наведени у овој одлуци, те да, у наредном року од 15 дана од истека поменутог рока од 30 дана, обавијесте Уставни суд Босне и Херцеговине о провођењу налога из става 3. диспозитива ове одлуке.

Индикативно је да се наведене мјере, и поред утврђења њихове очигледне неуставности, и даље (у мањој или већој мјери), као привремене, са важношћу од 14 дана, непрекидно доносе и примјењују широм Федерације, а да ни Парламент, ни Влада Федерације, нису поступили по обавезама наметнутим том одлуком, иако је од доношења одлуке Уставног суда протекло девет мјесеци, а од увођења ових мјера и знатно више времена, тако да се ове мјере ни у ком случају не могу сматрати привременим.

Потенцијална кривична одговорност учесника у Covid политици

Поред потенцијалне могућности да се провођењем садашње Covid политике и провођењем Covid мјера и Covid „вакцинација“, учествује или саучествује у злочину против човјечности, изгледа да постоји могућност да се вршењем тих радњи саучествује или учествује и у неким другим кривичним дјелима из Кривичног закона Федерације БиХ, као што су: Тероризам, Злоупотреба положаја или овлашћa, Примање дара и других облика користи, Примање награде или другог облика користи за трговину утицајем, Несавјестан рад у служби, Тешка кривична дјела против здравља људи, Повреда равноправности у вршењу привредне дјелатности, Недозвољено коришћење личних података, Повреда права из радног односа, Изазивање опште опасности, и Тешка кривична дјела против опште сигурности људи и имовине.[6]

Потенцијално кршење прописа о заштити података о здравственом стању и генетском коду

Подаци о здравственом стању и генетском коду представљају посебну категорију изузетно важних личних података, који су заштићени Законом о заштити личних података Босне и Херцеговине.

Ови подаци вјероватно представљају најважније личне податке, чија потенцијална злопупотреба, с обзиром на познате и непознате информационо-био-технологије, може имати несагледиво тешке последице и за појединце, и за групе, и за нације и за човјечанство, због чега би њихова заштита морала бити неупоредиво већа од заштите осталих заштићених личних података.

Међутим, чини се да се досадашњим Covid мјерама и Covid политиком ови најважнији лични подаци не само да се нису штитили, него да су стварене прилике и могућности да се ови подаци тешко и масовно злоупoтријебе, и да су томе највише допринијеле мјере којима се налаже обавезно PCR тестирање (за било које сврхе).

Ове потенцијалне злоупотребе могле би бити посебно тешке уколико се подаци и материјали PCR тестирања даље и додатно обрађују, или се шаљу на обраду трећим лицима (унутар или изван Босне и Херцеговине), будући да, према тврдњама неких аутора, постоји могућност да се сви локални генетски и други здравствени подаци прикупљени PCR и другим Covid тестирањима, прослијеђују у тајне глобалне базе генетских података цијелог човјечанства, које се могу користити у мноштво недозвољених и криминалних радњи и активности против појединаца, група и нација.

С тим у вези треба подсјетити и да члан 193. Кривичног закона Федерације БиХ, недозвољено коришћење личних података третира као кривично дјело, уколико службена или одговорна особа у Федерацији, без пристанка појединца, противно законским условима, прикупља, обрађује или користи његове особне податке, или те податке користи супротно законом дозвољеној сврси њихова прикупљања.

Потенцијално кршење прописа о здравственој заштити

Предметним мјерама и покушајем вакцинисања људи експерименталним фармацеутским генским производима који се неосновано именују као „вакцине“ против Covid-19, могуће је да се, од стране појединаца у тијелима и органима који одлучују о мјерама, повређују и одређене одредбе Закона о здравственој заштити (“Службене новине Федерације БиХ”, број 46/10 и 75/13), и то, прије свега, одредбе члана 27. став 2., којима се сваком пацијенту гарантују права:

на доступност здравствене заштите, укључујући и право на хитну медицинску помоћ;
на информације;
на обавијештеност и учествовање у поступку лијечења;
на слободан избор;
на самоодлучивање и пристанак, укључујући и заштиту права пацијента који није способан дати пристанак;
на повјерљивост информација и приватност;
на тајност података;

Такође је могуће да се неоправдано крше и одредбе члана 204. и 208. истог Закона, којима је прописано да се, за свако умрло лице утврђује и узрок смрти, да узрок смрти утврђује доктор медицине и да се ради утврђивања узрока смрти проводи обдукција тијела умрлог лица, те одредбе члана 209. истог Закона, којима је, између осталог, прописано да се обдукција мора провести:

1) ако се ради о неприродној смрти или смрти непознатог узрока;

2) ако смрт наступи током дијагностичког или терапијског захвата;

3) ако смрт наступи у року од 24 часа од пријема лица у здравствену установу;

4) ако је лице учествовало у клиничком испитивању лијека или медицинског производа, односно другом научном испитивању у здравственој установи.

Непостојање трајног одобрења за употребу Covid „вакцина“

Што се тиче наводних Covid „вакцина“, исте нигдје у Свијету, нису трајно одобрене, него, због незавршености клиничких испитивања, у УСА имају само одобрење за хитну употребу (с тим што је Pfizer недавно добио и трајно одобрење), из ког разлога ова фармацеутска средства не би нигдје требала бити у употреби на цјелокупном становништву (поготово не на дјеци и трудницама), него искључиво на добровољцима (којима би се, прије употребе, морале дати информације да судјелују у експерименту, и изложити све оно што је неопходно да таква особа може дати добровољан и информисан пристанак).

Непостојање добровољног и потпуно информисаног пристанка на вакцинисање и друге Covid мјере и третмане

С обзиром да вакцинација представља једну од медицинских мјера, право на информисани пристанак на ту, као и на било коју другу медицинску интервенцију, регулисано је и Нирнбершким кодексом, и националним законима којима су уређена права пацијената везана за лијечење и све врсте медицинских мјера.

Тим прописима право на информисани пристанак регулисано је на начин да пацијент за сваку предложену медицинску мјеру треба да добије обавјештења која су му потребна како би донио информисану одлуку да пристане или не пристане на ту мјеру.

Према тим прописима ово обавјештавање пацијента треба да је довољно обухватно, тачно и благовремено.

Обухватност обавјештавања цијени се у сваком посебном случају према могућности да пацијент надлежном здравственом раднику може постављати питања након или у току обавјештавања и на њих добивати њему разумљиве одговоре.

Тачност обавјештавања подразумијева информисање о познатим медицинским и другим чињеницама које се тичу те медицинске мјере.

Благовременост обавјештења дефинише се као обавјештавање пацијента о његовим клиничким налазима и предложеним медицинским мјерама.

Ово обавјештење, између осталог, треба да обухвати кратак опис, циљ и корист од предложене медицинске мјере, те врсту и вјероватноћу могућих ризика, болне и друге споредне или трајне посљедице.

Што се тиче врсте и вјероватноће могућих ризика, љекар треба пацијента информисати о потенцијалним и познатим нежељеним реакцијама (како оним које наводи произвођач вакцине, тако и са онима које наводе национална и друга регулаторна тијела.

У конкретном случају, везано за Covid „вакцине“, обавеза љекара је да, поред нус појава које се наводе од стране произвођача, укаже и на друге листе могућих нежељених ефеката, међу којима и на, напријед поменуту, листу коју је сачинила америчка FDA, која укључује и смрт и много других озбиљних и тешких последица.

Обавезе љекара приликом давања вакцина

И ова питања регулисана су националним законима којима су уређена права пацијената.

С обзиром да по националним законима пацијенти имају право на највеће објективно могуће очување и заштиту њиховог здравља, а љекари дужност њиховог савјесног лијечења, ово подразумијева обавезу љекара да, прије давања вакцине, предузме све потребне мјере како би, након пружања неопходних обавјештавања, пацијента заштитио од могућих нежељених последица давања вакцине.

Ово, прије свега, укључује обавезу љекара да пацијента прегледа и утврди да ли је његово тренутно здравствено стање такво да може бити вакцинисан без штетних последица по његово здравље.

Друга важна обавеза љекара јесте да утврди да ли је пацијент евентуално алергичан на неку од компоненти вакцине којом се треба вакцинисати.

Ова обавеза подразумијева не само да љекар који врши вакцинацију треба да буде упознат са саставом вакцине, односно свим њеним компонентама које, потенцијално, код конкретног пацијента могу узроковати алергију или друге нежељене појаве, јер, у супротном, неће бити у могућности предвидјети могуће алергијске или друге нежељене реакције.

Исто тако, уколико љекар, који врши вакцинацију, из било којих озбиљних разлога (с обзиром на њен састав, својства, испитаност, сигурност, начин транспорта, чувања, складиштења, итд.), може да сумња да конкретна вакцина, може нашкодити његовим пацијентима, онда он има и професионалну и етичку обавезу да одбије вакцинисати тог или све друге пацијенте, будући да је његова првенствена и главна обавеза да штити пацијентово здравље.

Сигурност и ефикасност Covid „вакцина“ прије пуштања у употребу нису били довољно испитани

Постоји пуно независних студија и истраживања која доказују да ова фармацеутска средства не само да нису неопходна за лијечење наводне болести Covid-19 (јер је стопа смртности испод 0,15%), него и да нису ни сигурна, ни ефикасна, и да код „вакцинисаних“ особа изазивају исте симптоме као и наводна Covid болест.

Супротно тврдњама фармацеутских произвођача и званичних љекара, ови стручњаци тврде и доказују да су последице Covid мРНК „вакцина“ неупоредиво теже у погледу смртности и тешких оштећења у односу на саму болест против које се наводно дају (а коју наводно узрокују), као и да су последице те наводне болести далеко теже код дјелимично или потпуно вакцинисаних, него код невакцинисаних особа.

Проблем је тим већи када се у обзир узме и неспорна чињеница да дугорочне последице и ефикасност тих производа тренутно нису познати чак ни произвођачима тих производа (што је и логично ако се зна да је њихово испитивање трајало свега неколико мјесеци).

Стога се чини оправданим што цијело мноштво медицинских стручњака, с пуним правом, пита љекаре који препоручују и дају те експерименталне производе, на основу чега они тврде да су ти производи потпуно сигурни (неризични) и ефикасни, ако сами произвођачи, који о томе имају пуно више информација, то не тврде, нити то наводе у својим произвођачким декларацијама?

Из тих разлога независни стручњаци тврде да није било објективно испуњених услова да се ови неиспитани фармацеутски производи уопште пусте у употребу, а поготово да се становништво ускраћивањем и ограничавањем разних права (на рад, путовање, кретање, лијечење, итд.), директно или индиректно, подстиче на њихову употребу, те да постоји потреба да се ови производи хитно повуку из употребе, а да се, с друге стране, испита кривична и друга одговорност свих оних који су такве производе одобрили, пустили у употребу, или их користе у пракси.

Као један од доказа да чак ни произвођачима тих производа нису познате њихове дугорочне последице и ефикасност, може послужити и уговор који је Pfizer закључио са Албанијом.[7]

Постоје и извјештаји да су Covid „вакцине“, између осталог, опасне и зато што су затроване графен оксидом, нанометалима, ПЕГ-ом (полиетилен гликол) и опасним паразитом trypanosoma cruzi [8].

Шта је америчка дозвола за хитну употребу лијека (EUA)?

Америчка управа за храну и лијекове (FDA) омогућила је да Pfizer-BioNTech COVID-19 Ваццине, као и „вакцине“ осталих одобрених произвођача сличних производа, буде доступна на основу Дозволе за хитну употребу (EUA).

Ова дозвола подржана је од стране Health and Human Services (HHS) декларацијом о постојању околности које оправдавају хитну употребу лијекова и биолошких производа за вријеме трајања COVID-19 пандемије, због чега ове“вакцине“ нису прошле исти тип процјене као остале вакцине и лијекови који су добили FDA одобрење, јер нису прошле све редовне фазе клиничког испитивања, због чега представљају експериментална средства, која се одобравају само за хитну, ограничену и краткотрајну употребу, и то само када су задовољени одређени критеријуми, укључујући и чињеницу да адекватна, одобрена алтернатива није доступна.

Међутим, наводне научне доказе о испуњености услова за њихову хитну употребу пружили су само произвођачи тих производа, што је очигледан сукоб интереса.

Према тврдњама мноштва независних стручњака, ни америчка FDA, ни било која национална агенција у Свијету, нису провели независна истраживања ради провјере испуњености обавезних критерија за хитну употребу ових производа, нити су објавили било коју независну научну студију, о њиховој неопходности, сигурности и ефикасности, иако су све националне агенције биле дужне провести сопствена и независна истраживања о тој теми, јер је FDA америчка национална организација, која нема никакве надлежности ван УСА.

Ово тим прије што су, према резултатима великог броја независних истраживања, доступна адекватна алтернативна средства лијечења за лијечење ове наводне болести.

Докази да су Covid „вакцине“, Covid „пасоши“ и комплетна „пандемија“ и мјере планирани и припремљени прије више година

Постоји пуно чињеница које упућују на могућност организоване и планске припреме свих данашњих догађаја у вези Covid „пандемије“, а овде ће, због ограничености простора, бити указано само на слиједеће чињенице:

„Вакциналне пасоше“ Европска уније је припремала најмање ГОДИНУ прије почетка „пандемије“, јер предложене мјере против Covid-а, које су јавности представљене као импровизовне хитне мјере, постоје још прије појаве болести, о чему свједоче два документа ЕУ, објављена 2018. године: „Стање повјерења у вакцину за 2018.“ и технички извјештај под насловом „Дизајнирање и имплементација информационог система за имунизацију“, који су комбиновани у „Мапу пута за вакцинацију“ за 2019. годину, која је (између осталог) успоставила и „студију изводљивости“ о пасошима за вакцине, која почиње 2019. године, а завршава се 2021. године.

Коначни закључци овог извјештаја објављени су у септембру 2019. године, и то само мјесец дана прије “Догађаја 201“, који представља “Вјежбу” која је “предвидила” пандемију само неколико седмица прије „открића“ наводног „вируса“ SARS-COV-2, и неколико мјесеци прије него што је СЗО званично прогласила „пандемију“.

Догађај 201, су спонзорисали Фондација Bill и Melinda Gates и савез вакцина GAVI, а организовали и провели Свјетски економски форум и Универзитет Johns Hopkins у октобру 2019. године, као вјежбу засновану на зоонотском коронавирусу којим је започела свјетска пандемија.

Организатори су у новембру 2019. године објавили своје налазе и препоруке као “позив на акцију”, а мјесец дана касније, Кина је забиљежила први случај “Covidа”.

Подаци WITS-а

WITS (The World Integrated Trade Solution – https://wits.worldbank.org/), – Свјетско интегрисано трговинско рјешење – представља софтвер који омогућава приступ подацима о међународној трговини робом, тарифним и нецаринским мјерама (НТМ).

WITS се представља као заједничка иницијатива Свјетске банке, UNCTAD-a, UNSD-a, WTO -а и других, и прати низ међународних података о трговини робом по производима путем Хармонизованих кодова за опис робе и кодирања.

На њиховој wеб страници могу се пронаћи подаци о трговини разним врстама роба, међу којима је и категорија „Медицински сетови за тестирање“, које су Свјетска здравствена организација и Свјетска царинска организација уврстиле у листу кључних COVID-19 производа, како би им било лакше пратити њихову трговину.

Подаци из WITS свјетске базе података о трговини одређеним медицинским производима (који се сада класификују као кључни за рјешавање Covid-19), показују да, до 2016. године, PCR и антигенски тестови, као и дијагностички инстурменти и апарати за такве тестове, нису куповани, или да њихова купопродаја није регистрована, а да су били предмет купопродаја у огромним количинама током 2017., 2018. и 2019. године, иако у то вријеме није било проглашених пандемија, нити епидемија, што такође упућује на сумњу да је Covid пандемија била унапријед планирана и припремана.[9]

[1] Dr David Nabarro, специјални изасланик Свјетске здравствене организације за Covid-19 описао је карантине као “глобалну катастрофу” у октобру 2020 .:

„Ми у Свјетској здравственој организацији не заговарамо карантине као примарно средство контроле вируса […] чини се да бисмо до сљедеће године могли имати удвостручење свјетског сиромаштва. Можда ћемо барем удвостручити неухрањеност дјеце […] Ово је страшна, ужасна глобална катастрофа.“

Извјештај УН -а из априла 2020. упозорио је на 100.000 дјеце убијене због економских посљедица затварања, док се још десетине милиона суочавају с могућим сиромаштвом и глађу.

[2] Упркос томе, SZO, CDC, ECDC и NHS сви “препоручили” да пацијенти са Covidом буду вентилисани, што се, према неким критичарима, може сматрати потицањем на потенцијално нехатно убиство, и што могло објаснити евентуално повећање морталитета у 2020./21. години.

[3] Више детаља видјети на:

https://www.cdc.gov/vaccines/acip/meetings/downloads/slides-2020-10/COVID-Anderson.pdf?fbclid=IwAR3nJP_viROdHag4jHwtLLWnE_O0nVQXLMRm9xxTUFnohq5OwZeSu_ahfrg,

[4] О томе, поред осталог, говори и студија: „Пробој вакцине BNT162b2: клиничке карактеристике 152 потпуно вакцинисаних хоспитализованих пацијената са COVID-19 у Израелу“, објављена 06. јула 2021., DOI: https://doi.org/10.1016/j.cmi.2021.06.036 – чији закључци се могу видјети на:

https://www.clinicalmicrobiologyandinfection.com/article/S1198-743X(21)00367-0/fulltext),

[5]https://pravoipravda.info/file/otvoreno-o-finansijskim-manipulacijama/8
https://pravoipravda.info/file/otvoreno-pismo-o-pandemiji-pdf/7
https://pravoipravda.info/file/otvoreno-pismo-o-vakcinama/9

[6] Више о бићу ових кривичних дјела видјети у прилогу: КРИВИЧНА ДЈЕЛА КОЈА БИ ПОТЕНЦИЈАЛНО МОГЛА БИТИ ПОВЕЗАНА СА COVID МЈЕРАМА И ПОЛИТИКОМ

[7] Уговор се може погледати на: http://ti-health.org/wp-content/uploads/2021/05/Albania-Pfizer.pdf

[8] Видјети прилог: НЕКЕ ОД НАВОДНИХ ОПАСНОСТИ КОЈЕ ВРЕБАЈУ ИЗ KОВИД „ВАКЦИНА“

[9] https://wits.worldbank.org/trade/comtrade/en/country/ALL/year/2016/tradeflow/Exports/partner/WLD/nomen/h5/product/382200

https://wits.worldbank.org/trade/comtrade/en/country/ALL/year/2016/tradeflow/Imports/partner/WLD/nomen/h5/product/300215

https://wits.worldbank.org/trade/comtrade/en/country/ALL/year/2016/tradeflow/Exports/partner/WLD/nomen/h5/product/902780

https://wits.worldbank.org/trade/comtrade/en/country/ALL/year/2017/tradeflow/Imports/partner/WLD/nomen/h5/product/382200

https://wits.worldbank.org/trade/comtrade/en/country/ALL/year/2018/tradeflow/Imports/partner/WLD/nomen/h5/product/382200#:~:text=In%202018%2C%20Top%20importers%20of,1%2C676%2C833.03K%20%2C%2016%2C201%2C200%20Kg

https://wits.worldbank.org/trade/comtrade/en/country/ALL/year/2019/tradeflow/Imports/partner/WLD/nomen/h5/product/382200#:~:text=In%202019%2C%20Top%20importers%20of,1%2C742%2C677.24K%20%2C%2017%2C378%2C500%20Kg

Стопе смртности и заразности од Covidа расту у више „вакцинисаним“, а падају у мање „вакцинисаним“ земљама?

Многи научници такође тврде да је примјена ових „вакцина“ у пракси показала, не само да резултирају огромним бројем штетних последица, укључујући и смрт и тешке облике инвалидности, него и да служе као извор за ширење симптома који се приписују наводној болести Covid-19, тако да су тренутно највеће стопе смртности и највеће стопе заразе од те болести управо у земљама у којима су највеће стопе „вакцинације“ тим производима, а најмање у земљама у којима су се најмање користили ови недовољно испитани фармацеутски производи.

Одступања од тог правила објашњавају манипулацијама са PCR тестовима, чији резултати се могу „штимати“ у зависности циља и потребе (повећавањем или смањивањем прага броја циклуса (Ct) понављања, што је на крају признала и SZO[1]

Докази о смрти, инвалидности и другим тешким последицама Covid „вакцина“

Обавеза преиспитивања досадашње праксе чини се посебно важна за љекаре који врше „вакцинисање“ такозваним Covid „вакцинама“, као и све оне који свакодневно, неодговорно, и неаргументовано, позивају грађане да им се у тијела убризга садржај тих фармацеутских производа, чија потреба, сигурност и ефикасност нису ни довољно, ни објективно, а ни непристрасно испитани, и чије досадашње последице, за само осам или девет мјесеци примјене, према извјештајима америчког VAERS-а, дјелују ужасавајуће и поражавајуће.

Према последњим извјештајима америчког VAERS-а, за свега око осам – девет мјесеци употребе, Covid “вакцине” су проузроковале много више пријављених смрти и других тешких нежељених догађаја, него што их је пријављено од свих других врста вакцина заједно (укључујући и све врсте вакцина против грипе) за протеклих 30 година.

VAERS је федерални амерички „Vaccine Adverse Event Reporting System“ који је успостављен 1990. године[2].

Ради се о систему добровољних медицинских извјештаја, за који се процјењује да чине само 1% (види Лазарусов извјештај[1]) од укупних повреда од вакцина (неки истраживачи тврде да се у VAERS-у забиљежи више од 1%, али мање од 10% од укупног броја таквих догађаја).

ОpenVAERS Project омогућава претраживање извјештаја без потребе састављања напредне претраге.[2]

Од 1990. године, до 10. септембра 2021. године, у VAERS-у је било забиљежено УКУПНО: 1,519,354 извјештаја о нежељеним догађајима од свих вакцина заједно , међу којима и 701.559 нежељених догађаја забиљежених само од COVID “вакцина”.

Од тога, само од COVID “вакцина” забиљежено је 14.925 пријављена смртна случаја, док је од СВИХ вакцина ЗАЈЕДНО (укључујући и Covid „вакцине“) пријављено УКУПНО 23.817 смртних случајева.

Исто тако, забиљежено је 60.741 пријављених хоспитализација од COVID “вакцина” и 138.596 укупно пријављених хоспитализација од СВИХ вакцина ЗАЈЕДНО (укључујући и хоспитализације од Covid „вакцина“).

Ни подаци европске EudraVigilance (база података о нежељеним догађајима од вакцина, која се, за земље Европске уније, води при Европској агенцији за лијекове – https://europa.eu/european-union/about-eu/agencies/ema_hr), нису ништа мање ужасавајући.

Према подацима EudraVigilance, у њиховој бази података је, до 11. септембра 2021. године, пријављено 24.526 смртна случаја, те 2.317.495 осталих озледа, и то након употребе четири експерименталне Covid-19 “вакцине”:

Коначно је и званична струка признала да Covid “вакцине” убијају и да нема клиничких доказа који доказују њихову корист

Посебно је битно да су чак и стручњаци FDA (Америчке Управе за храну и лијекове) на недавном јавном састанку савјетодавног одбора одржаном дана 17.09.2021. године, напокон открили мноштво шокантних података о „вакцинама“ против Covid-19, тврдећи да ови фармацеутски производи убијају најмање 2 особе на сваки 1 спашени живот, да нема клиничких доказа који доказују њихову корист, нити података и доказа о дугорочним ризицима, али да

[1] https://openvaers.com/images/r18hs017045-lazarus-final-report-20116.pdf

[2] https://openvaers.com/index.php

[3] Видјети на https://healthimpactnews.com/2021/24526-deaths-2317495-injuries-following-covid-shots-reported-in-european-unions-database-of-adverse-drug-reactions/

има доказа да убијају више људи него што спашавају и да се срчани удари догађају 71 пута чешће након ових вакцина у односу на било коју другу вакцину.[1]

Вакцине као био-оружје

Као један од многобројних научних доказа о томе да се вакцине могу употријебити и као био-оружје, може послужити и чланак из 2002. године, преузет са: UCLA – Универзитет Калифорнија Лос Анђелес – “ University of California at Los Angeles ”, у коме, готово пророчки, пише:

“Ако и када дође до био-терористичког напада у виду патогена или агенаса одговорних за пандемију, вјероватно ће бити распршени путем:

А) chemtrailsa, од стране владиних авиона и / или беспилотних летилица,

Б) УС поштанских услуга у виду прашкастих узорака,

Ц) владе и медицинских установа преко загађених вакцина или

Д) преносне петријевке.

Мноштво недавних медицинских истраживања указује да вакцине више нису сигурне и да могу узроковати озбиљне неуролошке проблеме, нападе, аутизам, па чак и смрт.

Недавни напор медицинске и владине установе у Америци да учине вакцине обавезним могао би ступити на снагу након пандемије у којој ће бити проглашен војни закон и ускраћене личне слободе попут права на одбијање вакцина.

У великој пандемији везаној уз био-терор, загађене вакцине биће на крају одговорне за убијање 99% жртава.

Наслов: Политизирање вакцина Датум: 18. новембра 2002. Извор: UCLA“[2]

Закључци, приједлози и сугестије

На основу свега изложеног чини се разумним закључити:

Да мјере стручних тијела предузетих поводом наводне епидемије и пандемије болести Covid-19, нису у складу са законима, уставима и међународно-правним документима, те да административна и стручна тијела и органи нису надлежни ни овлаштени да одлучују о људским правима и обавезама везаним за предметну “пандемију”, а поготово о праву на слободу кретања, рада, лијечења, и сл., или о обавезама ношења маски, ПЦР и других тестирања, вакцинисања, и сл., будући да у демократски уређеним друштвима о томе могу одлучивати искључиво судови, и то по унапријед утврђеној законској процедури, и уз право на ефикасне правне лијекове против судских одлука донесених у таквим поступцима.

[1] Цијели осмосатни снимак састанка може се погледати овдје , а битнији коментари са састанка на видеу – https://videopress.com/cf4d6f0e-1379-48ea-b593-643911e18d84

Више о томе на: https://theexpose.uk/2021/09/20/fda-experts-covid-vaccines-killing-people-beating-twitter-censorship/

[2] https://sites.google.com/site/bioterrorbible/VACCINES/vaccines-as-bio-weapons

Да доношење и продужавање тих мјера није имало, и још увијек нема довољно чињеничног, научног и, посебно, разумног оправдања, и да њихово даље одржавање на снази води у све веће кршење људских права и све теже здравствене и економске последице, које по многим ауторима, за све нације које их примјењују, представљају неку врсту неразумног покушаја колективног самоуништења.
Да из наведених, и многих других разлога, ове мјере нису примјењиве, због чега нико није дужан да их поштује, нити се било ко за њихово непримјењивање може законито и правично санкционисати, јер ниједно тијело или орган у демократском друштву нема легитимно право присиљавати грађане на чињења или нечињења којима себи (и/или другима) чине здравствену и/или материјалну штету.
Да сви они који су због ових мјера већ претрпили здравствену или материјалну штету, укључујући и наслиједнике особа које су због ових мјера изгубиле животе, имају право на накнаду нематеријалне и/или материјалне штете.
Да треба ХИТНО обуставити све Covid мјере све док се њихова неопходност не докаже поуздано, непристрасно и без разумне сумње.
Да треба ХИТНО зауставити поступак „вакцинисања“ експерименталним Covid „вакцинама“.
Да од доносилаца мјера треба тражити да, по законима о приступу информацијама јавности понуде све битне информације, које се тичу постојања Covid болести, епидемије, пандемије, вируса који је наводно изазива, те о неопходности, сигурности и ефикасности наводних Covid „вакцина“.
Да сви они којима је писмо упућено, у оквиру својих овлаштења, надлежности и дјелокруга рада, треба да што прије, што озбиљније и што детаљније истраже тврдње, налазе, оцјене и мишљења стручњака на које се позива ово писмо, као и тврдње мноштва других независних појединаца, група и организација, и да се, након тога, ако буде потребно, детаљно преиспита и глобала и локална Covid политику, и све мјере и активности које су се до сада предузимале и које се намјеравају даље предузимати, уз даље активно укључивање законодавних тијела.
Да надлежни органи прикупе податке о здравственим и материјалним последицама досадашње примјене предметних мјера, укључујући и мјере које се тичу „вакцинација“, као и о начинима и условима под којима су набављана медицинска и друга средства за борбу против ове наводне пандемије, као и податке о начинима, условима и уговорима под којима су одобраване, набављане и примјењиване „вакцине“ против Covidа, како би се оцијенило да ли се у радњама појединих особа, укључених у те поступке и процедуре, стичу обиљежја кривичног дјела „Злочина против човјечности“ (или, евентуално, неког од других кривичних дијела).
Да се о свим овим питањима, на свим нивоима, иницирају и организују јавне скупштинске и друге расправе и дебате, на којима би се разматрала ова и сва друга важна питања која се тичу њиховог јасног и законског регулисања, као и преиспитивање досадашње, текуће и будуће Covid политике.