"Lockdown" (закључавање) није било оправдано - прво признање "струке" из Србије

„Епидемиолог др Бранислав Тиодоровић је поводом три године од увођења ванредног стања у Србији због пандемије коронавируса рекао да се са историјске дистанце може рећи да је „локдаун“ (Lockdown) био неоправдан, али да су све противепидемијске мере биле неопходне у „одређеним“ ситуацијама.“ Прочитајте више на линку:

Тањуг/Б92: 15.3.2023 Тиодоровић: „Локдаун“ (Lockdown) је био неоправдан, али неопходан

Након низа признања политичара, „струке“, пресуда судова, из неких других држава (Њемачка, Француска, Румунија, Грчка итд.) ево нам географски ближег признања огромне грешке „струке“ у понашању према пандемијској кризи. Наше удружење ово тврди већ годинама, и нисмо једини. Грађани БиХ добили су пресуду Уставног суда Бих 2020. године да су затварања грађана неуставна (прва држава у свијету у којој се суд усудио да тако пресуди!!!).

Обратите пажњу и на „ограду“ др Бранислава Тиодоровића, члана „Кризног штаба у Србији, за мјере да су „у неким ситуацијама“ биле оправдане. Када би кренули у детаље, сва та конструкција би се распала, јер није постојала стварна научна основа за спровођење.

Ми се питамо, ко је одговоран, и ко ће одговарати за:

уношење и увећање панике, страшење умјесто охрабрења, умрле од страха и панике,
усамљеност и удаљавање људских бића, умјесто подршке и заједништва, праве солидарности у опасности,
окретање људских бића једних на друге подјелама као што су про-вакцинаши и анти-вакцинаши,
малтретирање здравог разума са вирусом који има „радно вријеме“,
малтретирање са „одокативним“ заштитим мјерама које нису ни испробане, нити радиле, или су биле опасне по здравље,
деградирање школства, нивоа знања и десоцијализацију дјеце,
претварање школских установа у неефикасне и легално нерегулисане „on-line“ дигиталне услуге,
девастирирање привреде,

и што је све утицало на људе и нарочито на дјецу у закључавањима (lockdown).

Ко ће да надокнади материјалну и нематеријалну штету огромном броју људи (који нису имали користи од пандемије и од погрешних рјешења и одлука „струке“)?

Како ће се осигурати да се иста грешке не понове опет, нарочито кад нису ни морале бити направљене, јер се једноставно игнорисало друго (правилније) мишљење и одустало од праве науке и логике?

Да ли је епидемиолог др Бранислав Тиодоровић изрекао ово јавно признање несвјестан посљедица изговореног и могућих санкција или вјерује да неће бити позивања на одговорност?