На дневном реду шесте редовне сједнице Народне скупштине Републике Српске, која је заказана за 2. новембар 2023. године, треба да се разматра Нацрт закона о заштити од насиља у породици и насиља према женама Републике Српске, по иницијативи које су покренули народни посланици Парламента Српске Мирна Савић-Бањац и Тања Вукомановић, а подржао министар правде у Влади Републике Српске Милош Букејловић. Kористећи саосјећајност људи са женама и дјецом изложеним насиљу, нацрт уноси неприхватљиве дефиниције жене, убиства жене и низ спорних ставки. Његовим коначним прихватањем отворили би Пандорину кутију која се не може касније лако затворити, јер крајњи циљ Нацрта закона о заштити од насиља у породици и насиља према женама РС. није заштита живота и породице. Евентуалним увођењем новог закона, био би укинут тренутно важећи Закон о насиљу у породици Републике Српске који обухвата права, и односи се, само на чланове породице. Овај постојећи закон, оцјењиван као добар или одличан, био би укинут без покушаја допуне (дораде) највише ради увођења нових правих дефиниција, и то чак без суштински значајног повећања нивоа заштите жртава насиља.
До предлога оваквог закона нас је довела Истанбулска конвенција, што се види и из њеног пуног назива: „Конвенција Вијећа Европе о превенцији и борби против насиља над женама и породичног насиља„.
Директорица Агенције за равноправност полова БиХ Министарства за људска права и избјеглице БиХ (АРС БиХ МЉПИ) Самра Филиповић Хаџиабдић је, као представница БиХ, била чланица Ad Hoc Комитета за израду Истанбулске конвенције и активно је гурала БиХ у овај споразум. Стални представник БиХ при Вијећу Европе амбасадор Алмир Шаховић потписао је у име БиХ Истанбулску конвенцију.
И, док Република Српска овим Нацртом свој законодавни оквир прилагођава Истанбулској конвенцији и покушава да уведе израз “фемицид”, што је готово непостојећа ријеч у свјетском законодавству, Турска, у којој је конвенција и настала, је одлучила да из ње иступи 1. јуна 2021. године.
Турска је иступила из Истанбулске конвенције уз образложење да је конвенција инструмент који охрабрује развод, промовише ЛГБТ културу и помаже при увођењу специјалних ЛГБТ права. Иако Турска никада није увела израз “фемицид“ у свој законодавни оквир, стопа убиства жена је у паду од 2019. године, а све захваљујући добро написаном закону и другим активностима те земље. Примјећује се да је у неким земљама, које су потписале конвенцију, примјетан пораст броја убистава жена, што је супротно очекиваном. Бугарска је одбила да потпише Истанбулску конвенцију 2018. године са образложењем да би ратификација документа Савјета Европе приморала Бугарску да уведе поступак правног признавања родног идентитета различитог од биолошког пола.
Дакле, почело је са активностима Агенције за равноправност полова БиХ, а наставило са потписивањем конвенције у којој пише да је једнакост између жена и мушкараца кључни елемент у превенцији насиља над женама и да је насиље над женама родно засновано насиље. Притисак да се израз “фемицид” уведе у законодавство Републике Српске је, уз бројне интересне групе и иностране факторе, вршио и Гендер Центар – Центар за једнакост и равноправност полова у Влади Републике Српске. Све је кулминирало након троструког убиства у Градачцу, ФБиХ, које се десило 11. августа 2023. године и у ком су живот изгубили једна жена и два мушкарца, а сам убица, који је био супруг убијене жене, је извршио самоубиство.
Појачале су се медијске кампање и протести бројних НВО чији је декларативни циљ заштита жена и које отворено или кроз сарадњу са другим домаћим и иностраним НВО подржавају (и кроз нацрт овог закона) преливање права на одређену групу људи који имају проблем са идентитетом и жељу да уживају посебну заштиту и повластице државе, у односу на основна људска права, а у посебном правном статусу жртве.
Зашто се предлаже накарадни Нацрт закона који обухвата насиље над женама у породици и изван ње, који покушава да заштити породицу и жене, тако што ће да повећа неједнакост међу половима и прошири могућност злоупотреба закона над дјецом, женама и породицом?
Због чега жене према овом Нацрту (а по њему су у жене сврстане и дјевојчице и дјевојке млађе од 18 година!) добијају већа права него што их имају мушкарци и него што их имају (мушка) дјеца у породици, али и изван ње?
Свака особа која је прочитала Нацрт закона, прати промјене у законодавству на нивоу Републике Српске када су у питању закони који се тичу породице и законске одредбе у осталим законима Републике Српске које се односе на дјецу, која је упозната са радом горе споменутих НВО и са радом Агенције за равноправност полова БиХ, Гендер центара у РС и ФБиХ, и јасно уочава туђинске изразе који се намећу у медијском и политичком саопштавању (иако постоје одговарајући изрази на нашем матерњем језику), и која је, опште узев, упозната са злодухом садашњег времена, не треба да чита остатак овог текста. Тој особи је јасно да се овим Нацртом закона уносе суштинске промјене у наше законодавство које могу да имају трајне лоше посљедице по наше породице и по наше друштво.
За неупућене, одговор је да постоји неколико разлога.
Први. Овај Нацрт има за циљ да изједначи било који узраст женске особе са „женом“ (у набрајању су поменуте дјевојчице, дјевојке, али изостављене бебе), чиме се још једном наши закони у новије доба примичу брисању садашње границе пунољетства, помјерањем према млађем добу.
Једна посљедица оваквог дефинисања појма „жена“ је смањење казне починиоцу (сексуалног) насиља над дјететом, а друга посљедица је пут према легализацији педофилије. Потпуни парадокс је изостављање помињања бебе (као једног дијела развоја особе женског пола) у дефиницији под којом би у овом закону требало да имају заштиту (све жене, свих узраста по дефиницији из закона). Да ли је разлог што је код нас другим законом дозвољено убиство нерођене бебе (абортус, киретација, „чишћење“) од стране (на захтјев) мајке, па би то подсјећало јавност и мајке на термин „фемицид“, или је неки други разлог у питању?
Други. Овај Нацрт има за циљ да уведе у наше законодавство израз “фемицид”. Широко дјеловање интересних група је увјеравало ширу јавност да “фемицид” значи убиство жене, а за које је мотив мржња према особама женског пола. Међутим, у образложењу закона се наводи “да се ради о родно заснованом насиљу према женама”. На конференцији одржаној 9. децембра 2022. године, Гендер центар у Влади РС, у партнерству са UN WOMEN и Шведском, је „фемицид“ поставио као “облик родно заснованог насиља”. У средствима јавног саопштавања, приручницима и уџбениицима [1]”. се могу примјетити и друга појашњења, као што су ”најекстремнији облик родног насиља”, “родно засновано убиство жена“.
Дефиниција израза „femicide“ на енглеском језику је убиство жене или дјевојке, посебно од стране мушкарца због њеног рода (не стоји пол-sex, већ, gender-род), а феминисти додају да је то злочин из мржње према женама. Термин род („gender“) је социолошка конструкција која се не ограничава на мушки и женски пол, већ на друге идентитете који не морају одговарати устаљеним идејама два пола. Родна идеологија „признаје“ мушки и женски пол или род и на то додаје родове (нпр. род значи трансџендер, родно флуидна, погледајте листу на крају текста итд.). Поента увођења посебног израза јесте правно изједначавање термина род са термином пол, другачије речено законско изједначавање полова са социолошким конструкцијама и опредјељењима, што је примјетио и Уставни суд Бугарске.
Босна и Херцеговина би, увођењем израза “фемицид” у законодавство Републике Српске, била четврта држава у Европи која би разликовала злочин према полу жртве. Ако су скоро све остале државе на свијету и нарочито у Европи, на вишедеценијски дуг притисак око озакоњења израза, веома опрезне (осим Малте, Кипра у Белгије) када је овај потез у питању, и одбијају увођење новог термина, закључак је да је увођење израза “фемицид” у наше законодавство недопустиво! Право и терминологија права су веома дуго разрађивани и нема потребе ни стварне оправданости за честим увођењем нових израза.
Овај Нацрт има за циљ да збуни становнике Републике Српске и да злоупотреби њихов алтруизам, јер израз “фемицид” дефинише у њему као свако лишење живота жене због њене припадности женском полу. Намјерно се не користи синтагма „женски род“, док у образложењу разлога доношења закона ипак пише да се ради о „родно заснованом насиљу“, и тако се оставља простор за манипулацију широким спектром декларативних родова (преко 70), у ком случају род није исто што и пол!
Не заборавимно да се додатно, овим посебним термином фемицид, наше друштво жигоше у свијету као да заиста постоји друштвено прихваћена мржња према женама и да се убијају како је описано у дефиницији „у име културе, обичаја, вјере, традиције, части…“, што није истина. Овакву лажну слику, да је традиционална (паријархална, конзервативна) породица крива за убиства жена, у смислу одгоја и утицаја, покушавају да јавности потуре разни медији и домаће НВО, што се види и на њиховим транспарентима у протестима. Да ли је циљ оваквог дјеловања да се уведе нeкаква „боља“, и „нетрадиционална“ форма породице у наше друштво? Желимо да их обавијестимо да, не само да у „напреднијим“ друштвима нису искоријењена убиства жена, него и да партнери у државама гдје је заживјела родна идеологија, малтретирају и убијају своје „транс-партнерке“ или жене убијају своје партнерке жене чешће него у класичним везама. Ниједно друштво није имуно на убиства жена. Узрок је дакле, у нечему другоме, и нико га није ријешио кроз законе. Чињеница да већина убица жена у БиХ, изврши самоубиство након злочина, индиректно показује да убиство (жене) није друштвено прихваћено, јер да јесте, убице не би масовно дизале руку на себе и пролазиле би са малим казнама или некажњено, што није случај код нас.
Трећи. Даље, “фемицид”, као лишење живота жене (што за посљедицу има смрт!) може по нацрту овог закона да буде извршен “у потпуности” или “дјелимично”. Можемо рећи да је у питању ненамјерна грешка због убачене запете, али ако није, све што је окарактерисано као „дјелимично“ (покушај убиства?) ће моћи да буде сврстано у “фемицид” и тако пресуђивано.
Можда је у питању и лош превод, јер су предлагачи закона превели белгијски закон који има и проширене подверзије „фемицида“. Једна од њих је убиство трансродне особе („жене“), мушкарца коју закони неких држава прихватају као жену, иако је ријеч о особи мушког пола која, облачењем или покушајем промјене физичке спољне манифестације женског пола, само имитира изглед жене. Немогуће је физички промијенити пол, израз „промјена пола“ је превара.
Чини нам се да се у Нацрту говори и да ће се осумњиченима за насиље одредити обавезан психо-социјални третман и преваспитавање, која ће нас одвести у крајности посебне обуке о декларативном постојању свих седамдесет и више родова, умјесто о равноправности и потреби сарадње полова.
Четврти. У нашем тренутном законодавству постоји појам оштећене странке, док овај Нацрт има за циљ да у њега уведе појам „жртве“, који даје шири спектар одговора система од уобичајеног, тзв. специјалан третман. Ово је спорно јер и њим жене, у односу на мушкарце и (мушку) дјецу бивају стављене у повољнији правни положај.
Додатно, жртва има право на социјално становање, у смислу трајног рјешавања стамбеног питања, право на бесплатну правну, здравствену и психолошку помоћ, што ће се додатно регулисати другим законима. Психо-социјални третмани и преваспитавање, који се уводе као обавезни за особе које су осумњичене за насиље, нису бесплатни за државу. Планирано је да се све набројано у потпуности надомјести са рачуна буџета Републике Српске.
Ако узмемо у обзир све жртве насиља у породици и насиља према женама, али и транс-жене које се између осталих, позивају на декларативне родове (преко 70 родова), и на њихове тврдње да су по том основу дискриминисане у БиХ и жртве насиља по основу рода, онда ће медицински третмани који подразумијевају хормоналне терапије, „блокаторе пубертета“ и процедуре медицинске промјене спољне физичке манифестације пола (преварно назване „промјена пола“), уз константне тужбе и психо-социјалне третмане, те рјешавање стамбеног питања све већег броја жртава трајно, у великој мјери да оптерети буџет Републике Српске.
Преваре система су учесталије уколико оштећена страна има материјалну корист. Примјер је да су неки грађани, мушкарци, у државама гдје је дозвољена промјена пола преко уписа у документе, искористили право жена да оду раније у пензију чиме су оштетили остале грађане и државу, а нама се отвара законска могућност да у блиској будућности непостојећим родовима (уз стварне жртве насиља) рјешавамо стамбено питање. Добићемо исте проблеме које сад имају западна друштва, нпр. интимне просторе које жене дијеле са особама које су декларативно жене или спољним изгледом имитирају жене, укључење мушкараца у женске спортове итд. Бизнис естетске медицинске промјене спољне физичке манифестације пола (преварно назване „промјена пола“) је у великом порасту и већ вриједи милијарде ЕУР. До ових истих закључака и података може доћи свако ко проучи дешавања у државама које су остале потписнице Истанбулске конвенције и другим државама које су прихватиле идеологију родова („woke“, „queer“, ЛГБТ)- примјер Хрватска (линк).
Хоће ли буџет издржати а грађани бити срећни да и за то издвајају новац? Хоћемо ли ући у међународна задуживања због потребе сервисирања нечијих (реално) естетских операција, које не могу да ријеше проблеме тих особа?
Пети. Нацрт има за циљ да умањи значај породице у нашем друштву и да доведе до нарушавања односа међу члановима породице и то дајући предност жени и стављајући у неравноправан положај, у односу на њу, мушкарца и (мушку) дјецу који чине ту породицу.
Зашто се заштита жена наглашава у односу на заштиту мушкараца и (мушке) дјеце, у овом закону који се тиче породице? Због чега се, према овом Нацрту, насиље према женама сматра дискриминацијом према женама, а неједнак, чак инфериорнији третман мушкараца и (мушке) дјеце истим Нацртом се не сматра дискриминацијом? Да ли треба да се уводе посебни закони за мушкарца, у којем ће се опет мушка дјеца дефинисати и третирати као одрасли, као што се у овом нацрту ради са дјевојчицама? Зар другачије треба третирати напад педофила на мушко дијете у односу на женско дијете?
Шести. Овај Нацрт има за циљ да смањи цјелокупну заштиту породице тј. њених чланова када је у питању насиље у породици у односу на садашњи закон, уколико буде укинут тренутно важећи Закон о насиљу у породици Републике Српске који обухвата права, и односи се, само на чланове породице и такође ће легализовати родну („woke“, „queer“, LFBTIQ+) идеологију која уништава класичну традиционалну породицу. Закон уклања прве препреке да се држава директно почне мијешати у покушај родитеља да заштите дијете од утицаја родне идеологије из медија и дијела школског система, а посљедица може бити неповратно уништење менталног и физичког здравља дјетета, и дефинитивно уништење породице као ћелије друштва. Такође, евидентно је да пропаганда родне идеологије иде у правцу да традиционална породица није добра, да производи насиље и зато нуди нову, „нетрадиционалну“ породицу као лажну алтернативу.
Закључак
Овај Нацрт закона не служи на јасан и правилан начин за заштиту дјеце, жене и породице, него за циљ има промјене правних дефиниција, промоцију и заштиту „идеологије рода“ и родова који нису исто што и пол. Специјални статус „жртве“, уколико уђе у закон, нарочито са бенефицијама, постаје врло примамљив за преваранте и паразитске чланове друштва, због чега ће праве жртве насиља имати додатни проблем, а правни доносиоци одлука о статусу жртве бројније тешкоће процјене и реализације. Такође, служи за нарушавање традиционалних односа у породици, јер покушава убиство жене ставити у контекст мржње према женама, што једноставно не може бити истина у нормалној породици, а често ни у дисфункционалној породици. На дуже стазе, перфидним увођењем појма и псеудонаучно подржане идеологије и „теорије рода“, иде се на пуно уништење традиционалних породичних односа. Зарад истине и логике, важно је избацивање ове преварне и збуњујуће терминологије „идеологије рода“, тј. потребно је вратити јасан и познат термин „равноправност полова“ и свуда брисати „равноправност родова“ у правним документима.
За дисфункционалне породице, и случајеве насиља, могуће је квалитетно дорадити постојеће законе, без увођења нових термина, али да би се насиље смањило и нестало, од примјене система репресије који кажњава посљедицу, далеко важнији је утицај на друге начине.
Потребно је поново и упорно усмјерити друштво на покретање и развијање здравих односа између мушкарца и жена, који се огледају у узајамној помоћи, пажњи, уважавању, поштовању, сусретљивости, како између њих самих, тако и у односу на њихову улогу у друштву унутар породице или друштвене групе којој припадају, са што мањом употребом ријечи као што су мржња и насиље у јавном дискурсу, а посебно у присуству дјеце. Њима, као најосјетљивијој групи нашег друштва, треба да посветимо највећу пажњу.
Република Српска и БиХ нису дужне да се усклађују са законима ЕУ који се односе на породицу и брачне односе, инострани утицај на нас под изговором усклађивања са европским вриједностима је превара. Инстанбулска конвенција даје ПРЕПОРУКЕ, али их државе слијепо прате као обавезе. Потребно је да БиХ изађе из Истанбулске конвенције како би се скинуо овај притисак са БиХ. Најмање 13 држава је није уопште ратификовало, од тога 6 из ЕУ, и Пољска жели да изађе.
С тим у вези, сматрамо да Нацрт закона о заштити од насиља у породици и насиља према женама Републике Српске треба да се у потпуности одбаци, и зато смо се у писаној форми обратили свим Клубовима посланика у Народној скупштини Републике Српске, али и широј јавности. Линк на документ са примједбама на Нацрт наведеног закона је даље у тексту испод.
[1] Зборник: Родна равноправност: Теорија, право, политике. Увод у родне студије за студентице и студенте друштвених наука у БиХ. Правни оквири, закони, политике, институције, стратегије и алатке за остваривање родне равноправности (пут према „уродњавању“ друштва) с фокусом на Босну и Херцеговину. Документ такође показује да је родна идеологија ушла у академску заједницу у БиХ, и да се несметано шири младима, који ће сутра подржавати лошу науку и лоше написане законе.
Документи:
Допуна:
Након прихватања Нацрта закона о заштити од насиља у породици и насиља према женама Републике Српске, на сједници НС РС 3.11.02023. године, дописали смо 17.11.2023. примједбе:
Примједбе на Нацрт закона о заштити од насиља у породици и насиља према женама Републике Српске
Неприхватљивост термина „фемицид“ у законодавству Републике Српске
Подсјећамо на наш предлог законодавству РС:
Ограничење приступачности порнографије дјеци, предлог законодавству
Зашто ЛГБТ лобистКИЊЕ раде истраживања насиља над женама и децом?
Не дозволите овакве законе код нас, негирање биологије и права родитеља
