Искушења радикалног феминизма: моћ и границе

ПРЕПОРУЧУЈЕМО КЊИГУ:

Опис издавача:

Рукопис Слободана Антонића представља социолошку критику радикалног феминизма. Аутор доводи у питање основне премисе другог таласа феминизма (тзв. радикалног феминизма) по којима је друштво патријархата (доминације мушкараца) подвојено на две неравноправне друштвене групе. У њему се критикују све релевантне теоријске и идеолошке димензије овог правца савременог феминизма. Непосредан повод за писање представља доношење Закона о равноправности полова са његовим нормама позитивне дискриминације, што је по аутору начин институционализације радикалног феминизма и тако представља еклатантан вид друштвеног инжењеринга.

Значај овог рукописа је у томе што поставља на дневни ред социолошке анализе и што критикује владајућу тенденцију линеарног и некритичког преузимања модела политичке коректности и потенцијално тоталитарних тенденција (почев од брисања разликовања приватног и јавног) радикалног феминизма. Доноси нове чињенице и обавештења у вези са контроверзним питањима која намеће радикални феминизам, и то разумљивим и јасним језиком, тако да надилази своју критичко-теоријску димензију представљајући и програматски критички текст читљив за ширу публику.

Прво издање књиге (2011.).

Потражите допуњено издање у књижарама.

Из предговора другом издању књиге Искушења радикалног феминизма

Као аутор, примећујем да су Искушења радикалног феминизма не само у највећој мери издржала тест времена, већ и да су поприлично успешно показала кључне тенденције и антиципирала неке важне догађаје.

Рецимо, у књизи се опширно говори о идеји радикалног феминизма да преко промена у језику – кроз тзв. родну инклузивност („повећање видљивости”) – изврши промену у друштвеној стварности Србије. Та магијска, у основи примитивна представа о језику, свој израз је добила у Закону о родној равноправности (2021). (…)

У Србији се интензивно ради и на нормализацији феминизма као обавезног светопогледа сваке модерне жене, али и мушкарца. На Факултету политичких наука уредно излази „часопис за феминистичку теорију и студије културе – Genero”, а на Филолошком факултету часопис Књиженство „посвећен темама из области књижевности, студија рода и културе”. Једна од новооснованих странака „модерне европске левице” у свој Програм (2020) ставила је: „Партија радикалне левице сматра да целокупна политичка агенда и пракса нужно мора бити феминистичка” и „сматрамо да су ЛГБТQ+ ослобођење и женско ослобођење, као и ослобођење радништва, неодвојиве борбе”. Израз „токсични маскулинитет” ушао је и у дискурс намењен омладини, која се, рецимо, подучава да прави отац није онај „ког, кад дође са посла, обавезно мора да дочека спреман ручак и сређена кућа”, већ је то Дејвид Бекам, „full time тата три сина и једне кћерке који очигледно свој задатак посвећеног родитеља вредно обавља”. (…)

Садржај књиге погледајте ОВДЕ.