ПРЕПОРУЧУЈЕМО ПРЕНОШЕЊЕ ОВОГ ТЕКСТА, ЦИЈЕЛОГ ИЛИ У НАСТАВЦИМА, СВИМ РОДОЉУБИВИМ МЕДИЈИМА
Савремени данак у крви
У свима нама је усађен страх од данка у крви, страх од принудног жртвовања сопствене дјеце. Усађен нам је страх који су наши преци давно проживјели и нама, преко крви, пренијели. Од страхоте тога страха никада нисмо на вријеме уочили сваки нови данак у крви који нам се десио. Не видимо га ни данас па ћемо, уплашени, поново дјецу да жртвујемо.
Првобитни данак у крви није био подржан од писмених људи, нити су га родитељи, ма колико неписмени били, жељели. Њега је наметнуо властодржац и његов закон је трајао двије стотине година. Шта намећу данашњи властодршци који, као и некада Турци Османлије, законски покушавају да одвоје дјецу од утицаја мајки и очева, да их преваспитају и да их отуђе од рода свог? Колико ће нови закони да трају? Шта ће све да направе? А шта, тек, да униште?
Савремени данак у крви је планиран да почне са поласком у школу. Односиће се на дјецу узраста од шест до 15 година, на младе док не напуне 18 или 19 а, на оне који одлуче да похађају факултет, све док су на студијама. Односиће се на њих и када оду у културну установу, на спортску утакмицу, чак и у кафану али и када се запосле и када постану родитељи. Односиће се и на нас. Биће то једно цјеложивотно мучење на тему родне идеологије и преваспитавање у њеном духу. Ко само буде осумњичен да не сарађује са окупатором породице и да подржава идеју да је пол односно род бинаран, биће проглашен насилником, те послат на психосоцијални третман и на преваспитавање. Све то већ стоји записано. Препоручено нам је Истанбулском конвенцијом а испуњено “ферманима” који се односе на породично и друго законодавство.
Кренимо редом. Заправо, кренимо родом.
У традиционалном друштву кажемо да су мушкарци особе мушког рода и да имају мушки пол. Жене су особе женског рода и имају женски пол. Мушкарце сексуално привлаче жене и жене сексуално привлаче мушкарци. Основна ћелија традиционалног друштва јесте породица која настаје склапањем брака између мушкарца и жене а ради зачећа, рађања и одгајања заједничке дјеце, која могу да буду мушког или женског пола, односно рода. РОД. РОДитељ. поРОД. поРОДица.
Родна идеологија има либерални приступ. Основна ћелија либералног друштва је појединац. У родној идеологији, пол појединца се односи на гениталије и може да се мијења хормонским терапијама и оперативним путем. У родној идеологији, род се односи на сопствено поимање тог појединца, на његов идентитет. У родној идеологији, појединац може да има различита сексуална опредјељења. Дакле, у либералном свијету родне идеологије, појединац се посматра кроз три својеврсна атрибута: преко полне карактеристике (изглед гениталија), преко сексуалне оријентације (ЛГБТИ) и преко родног идентитета. Посебна пажња се придаје родном идентитету јер, по родној идеологији, уз мушки и женски род, постоје још 72 рода (2+72)[1]!
Закључује се да је родна идеологија отуђила исконско значење рода и подмукло га присвојила. Зато и јесмо правно неписмени тј. не разазнајемо шта нам се језиком родне идеологије у законе уписује и како се ти закони усмјеравају против породице и наше дјеце.
[1] MedicineNet.Disease and Condition: Healthy Relationships: What Are the 72 Other Genders?. 02. фебруар 2022. Интернет страница. 16. новембар 2023. Погледајте преведену листу од 72+2 родна идентитета у документу.
Цијели текст можете прочитати у комплетном ПДФ документу или наставцима објављеним на линковима испод (наставак текста, 1-4. дио):
Родна индоктринација Републике Српске (1.) Акциони план родне идеологије
Родна индоктринација Републике Српске (2.) Импликација родне идеологије на законодавство
Родна индоктринација Републике Српске (3.) Фемицид, педофилија и казнене одредбе
Родна индоктринација Републике Српске (4.) Обузимање породице и одузимање дјеце
Завршне ријечи…
Одбранимо дјецу оловком и словом
У свима нама је усађен страх од данка у крви, страх од принудног жртвовања сопствене дјеце. Да ли смо од страхоте тога страха заборавили шта се десило дјеци наших предака? Неки говоре да се ту радило о својеврсној части која се указивала некој породици: узимали би јој дијете и водили га на двор или у богату кућу да се школује и да пружи посебан ужитак онима код којих је доведено. Одвојено од рода свог и породичних стега, дијете је безбрижно расло у новом окружењу и било подучавано неким другим вриједностима… Или је, ипак, то дијете добијало подметнути идентитет и било слуга својим злостављачима?
Шта је данас другачије? Да ли сада међу нама има разумних? А храбрих? Да ли су нам само страх у наслијеђе преци оставили? Јесмо ли још увијек неписмени? Хоћемо ли опет дјецу да жртвујемо? Не требају нам ни кубуре ни сабље, оловке и слова су наше оружје. Пишите посланицима Народне скупштине Републике Српске. Молите их да не озаконе савремени данак у крви. Молим вас!
Не дозволите овакве законе код нас, негирање биологије и права родитеља
