У мају мјесецу Удружење је учествовало у јавној расправи Нацрта закона о основном васпитању и образовању, те смо упутили више дописа надлежном министарству, Народној скупштини РС, одборима за образовање, законодавство и питања младих у НС РС.
Указивали смо на вишеструко штетне предложене одредбе о прекидима наставе, настави на даљину и могућностима да школа сматра успјешно завршеном школску годину иако није реализовано више од 95% наставног плана и програма. Ове предложене одредбе закона сматрамо противуставним, те супротним темељним принципима основног образовања и васпитања које је дефинисано као дјелатност од општег друштвеног значаја.
Представници нашег удружења учествовали су на јавној расправи овог закона у три града: Бања Луци, Бијељини и Источном Сарајеву, указујући на вишеструко штетне одредбе о прекидима наставе, увођењу наставе на даљину и осталим спорним одредбама у Нацрту закона. Скандалозно је да нико од просвјетних радника, стручних сарадника и других лица запослених у просвјети на овим јавним расправама одржаним у Бања Луци, Источном Сарајеву и Бијељини, нити једном ријечју није указао на штетност наставе на даљину и одредби о прекидима наставе и смањеном обиму реализације наставног плана и програма. Сматрамо да се новим законом уводи дигитализација основног образовања. На овај закључак наводи нас и то што се Јединствени информациони систем Министарства (е-Дневник) у Нацрту закона уводи на „мала врата“ кроз одредбе о начинима вођења педагошке документације, а знамо да су могућности ове платформе далеко шире од издавања „увјерења о успјеху ученика“, како је то наведено у дијелу „Разлози за доношење закона“. Такође поставља се много питања у вези са платформом Е-дневник. Која врста података о дјеци се складишти у оквиру ове платформе, ко све има увид у те податке и да ли су родитељи на прави начин информисани и сагласни са тим?
Морамо указати на чињеницу да у разлозима за доношење закона, нити у образложењу појединих рјешења није поменута настава на даљину као потпуна новина у законском оквиру, те није поменуто прекидање / обустава наставе и прелазак на наставу на даљину, што тумачимо да је од посебне важности, јер се по први пут у наш образовни систем уводи овакав облик наставе, што је самим тим изискивало ширу јавну расправу и прибављање већег броја стручних мишљења о оправданости увођења оваквог модела наставе. У вези с овим питањем родитељи изражавају велику забринутост, тим више што никада, са стручног, психолошког, васпитног, образовног и укупног педагошког аспекта, у нашим школама није обављено сагледавање посљедица овог облика наставе у протеклом двогодишњем периоду. Као директна посљедица и показатељ да овај облик наставе има много негативних ефеката, јесте и одлука Министарства да се ни ове године не полаже мала матура, јер знање које је дјеци пренесено није адекватно и има много празнина.
Од свих примједби које смо упутили у току рока за јавну расправу, једно је на наш захтјев коригована дефиниција наставе на даљину која је у првој верзији нацрта закона искључивала наставника/ учитеља и овог процеса, те су ближе одређени услови за прекид/обуставу наставе.
Не можемо, а да се на запитамо на који начин наше министарство подиже квалитет образовања? Тиме што прекида и обуставља наставу, уводи наставу на даљину и смањује обим реализације наставних садржаја!?
Залагали смо се за потпуно брисање ових одредби, али очито је да оне нису случајно стављене у закон и да је министарству веома стало да озакони прекиде редовне наставе и наставу на даљину.
Ми ћемо се борити и даље за здравље, слободу и нормално дјетињство наше дјеце.
Када неправда постане закон, отпор постаје дужност!“
