Обузимање породице и одузимање дјеце
Нацрт закона о заштити од насиља у породици и насиља према женама Републике Српске, својим хибридним називом и садржајем, помјера нагласак са институције породице на све особе које се, у складу са родном идеологијом, осјећају као жене а, због израза “фемицид”, и на све родове (2+72). Овакав приступ представља напад на друштво и дискриминацију породице као основне ћелије тог друштва.
Нацрт закона је вишеструко контраверзан, а посебно када се посматра у свјетлу односа између природне породице и односа које заснивају особе које су присталице родне идеологије. Контраверзан је и када се поједине његове одредбе, посматране у свјетлу родне идеологије, повежу са одредбама Породичног закона РС[1] и са оним законима који имају одредбе које се односе на малољетна лица, односно дјецу.
Насиље у породици, одређено као “занемаривање дјеце у њиховом васпитању”, чл. 4, ст. (12) овог нацрта закона је, овако дато, преопширно постављено. Посебно када се обрати пажња на чл. 235, ст. (4) Породичног закона РС, гдје се каже да ће се под старатељство ставити малољетно лице чији су родитељи дуже вријеме занемарили чување и васпитање дјеце. Додатно, када све преломимо кроз призму родне идеологије, ако родитељи не буду васпитали дјецу као родно-освијештену, дјеца ће моћи да им буду одузета и стављена под старатељство.
Према акционом плану[2], родна идеологија треба да уђе у образовне институције, у спортске савезе и на медије. Уколико родитељи буду бранили индоктринацију своје дјеце на овај начин, ту је опет Породични закон РС, овај пут чл. 102, ст. (1). У њему пише да је образовање дјетета питање које битно утиче на његов живот. У случају несагласности родитеља по овом питању (са дјететом и/или органом старатељства), рјешење доноси орган старатељства а у најбољем интересу дјетета, ст. (2).
Како су центри за социјални рад институције одговорне за провођење акционог плана родне идеологије[3], свакако ће образовање дјеце, када се центри за социјални рад буду питали, да иде у том смјеру. Исту одговорност носе и социолози и психолози у образовним институцијама а они већ, заједно са предавачима у образовним институцијама, који попуњавају ученичке картоне у складу са препорукама Рефералног механизма[4], имају све полуге да индоктринишу дјецу и да, у случају негодовања, поступају према постојећим правилницима[5] и да активирају мултисекторске тимове[6].
Обука о родној иделогији се већ, у оквиру програма “Ако нас питате имамо шта да кажемо”[7] и употребом истоименог приручника, у коме се наглашава важност поштовања родне равноправности и наводи да су “сви људи равноправни, само се разликују по својој родној припадности”[8], спроводи у основним и средњим школама Републике Српске. Факултативно, а с тенденцијом да постане уврштен у редовни курикулум, је уведен и предмет “Хуманост и безбједност”, који обрађује теме као што су То сам ја! (Мој идентитет), Богатство је у различитости. Рецимо НЕ насиљу и занемаривању у породици.[9].
Такође, према подацима из 2019. године, на Факултету политичких наука Универзитета у Сарајеву и на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци, постоји предмет Социологија рода/Студије рода.[10]
За образовање у духу родне идеологије, морају се споменути и чл. 175 и 177 Кривичног законика РС.
У чл. 175, ст. (60) пише да је дјечија порнографија материјал који визуелно или на други начин приказује дијете или реално приказано непсотојеће дијете или лице које изгледа као дијете, у правом или симулулираном (експлицитном) евидентном сексуалном понашању или који приказује полне органе дјеце у сексуалне сврхе. Већ у сљедећем ставу, ст. (7), се каже да материјали који имају умјетнички, медицински или научни значај не сматрају се порнографијом у смислу овог члана. У ст. (5) стоји да се дијете неће казнити за производњу и посједовање порнографског материјала који приказује њега лично или њега и друго дијете (!) ако су они сами тај материјал произвели и посједују га уз пристанак (!) сваког од њих и искључиво за личну употребу.
Даље, у чл. 177. Кривичног законика РС у ст. (3) пише да је порнографија материјал који визуелно или на други начин приказује лице у правом или симулираном евидентном сексуалном понашању или приказује полне органе људи у сексуалне сврхе. У ст. (1) се говори о кажњавању онога ко дјетету млађем од 15 година прода, поклони, прикаже или јавним излагањем (…) или на други начин учини доступним списе, слике, аудио-визуелни материјал (…) а онда, као и малоприје, у ст. (4) стоји да се материјали који имају умјетнички, медицински или научни значај не сматрају порнографијом у смислу овог члана.
Према Нацрту закона о заштити од насиља у породици и насиља према женама РС, уколико отац или мајка забране дјетету комуникацију са другим дјететом која је описана у чл. 175, ст. (5), сматраће се да су извршили насиље у породици, јер су ограничили слободу комницирања дјетета са другим лицима, чл. 4, ст. (16). Сматраће се и да је родитељ угрозио дјететово право на образовање у смислу Породичног закона РС, чл. 102, ст. (1), уколико не дозволи да му се дијете подучава или умјетнички образује на начин да му се проказује порнографија или дјечија порнографија, како је то својствено у књигама којима се служе родни идеолози при индоктринацији дјеце.[11] Послије овога, постаје потпуно нејасан чл. 4 ст. (23) нацрта закона у коме се за члана породице (родитељ) каже да врши насиље у породици ако неовлаштено (ко треба да овласти оца или мајку?) објављује и/или дијели фотографије и/или снимке других чланова породице (своје дјеце) путем ИКТ средстава и/или друштвених мрежа.
Закључак је да образовни систем и сваки појединац може да наступа према дјеци у духу родне идеологије, да сексуализује дјецу приказујући им порнографију и/или дјечију порнографију као научно, медицинско и/или умјетничко штиво, да дјеца могу међусобно да се снимају у порнографском смислу и да тај садржај могу да гледају и да могу да дају међусобну сагласност за стварање таквог садржаја. С друге стране, може да се протумачи да родитељи врше насиље у породици када сопственом дјетету бране да комуницира са особама које им пласируају непримјерен садржај (а у смислу науке, медицине и умјетности), када бране дјетету гледање или снимање непримјереног садржаја али, с друге стране, и када примјерену фотографију или снимак свог дјетета међусобно размијене путем неке апликације за размјену!
Родитељи који у породици не буду његовали родну идеологију и који не буду дозвољавали да им дјеца буду њоме индоктринисана изван куће ће, на основу чл. 29 ст. (1) нацрта закона, а у складу са Законом о дискриминацији БиХ, бити подвргнути психосоцијалном третману ради преваспитавања. Преваспитавању ће да буду подвргнути и они родитељи за које неко само претпостави да нису поборници родне идеологије.[12]
Ако се активности из акционог плана[13] родне идеологије буду ревносно спроводиле кроз све системе друштва, родитељи, али и сви који се родној идеологији буду противили, ће бити јавно прозивани. Тако ће се стварати стални психолошки притисак и својеврсно насиље родних идеолога над свима осталима, иако ће они све вријеме да подстичу причу о насиљу у породици, насиљу над женама и вршњачком насиљу, потенцирајући да се то насиље врши над њима, по основу родне идеологије.
Све ово је у складу са натписима у једном приручнику који афирмише родну идеологију, а који је био основа за израду претходно споменутог акционог плана. У приручнику се наводи да је неопходно замијенити школске планове и програме и уџбенике који садрже нетачне и штетне информације о ЛГБТИ особама, те да треба да се посвети пажња едукацији образовног особља. Треба и да се осмисле програми превенције међувршњачког насиља и да се стави фокус на заштиту жртве. С друге стране, препоручује се рехабилитација починитеља насиља.[14]
Индоктринисано дијете, које се одређује преко неког од 2+72 родна идентитета, које сматра да пол може да се мијења и које је сексуализовано на настави, на тренингу или путем медија, може да пожели да узима хормонску терапију ради каснијег, оперативног мијењања пола тј. ради промјене физичког изгледа гениталија хируршким путем. И ово је регулисано Нацртом закона о заштити од насиља у породици и насиља према женама и додатно потврђено Породичним законом Републике Српске али и акционим планом. Објашњење слиједи.
Нацрт закона каже да је насиље у породици “онемогућавање приступа члану породице здравственој заштити или њези”, чл. 4, ст. (18). Породични закон РС сматра предузимање већих медицинских захвата над дјететом питањем које битно утиче на живот дјетета, чл. 102, ст (1) а ст. (2) овог члана каже да, уколико родитељи нису сагласни по овом питању (са дјететом и/или органом старатељства), одлуку доноси орган старатељства, водећи рачуна о најбољем интересу дјетета. У свјетлу родне идеологије, ту родитељи, додатно притиснути Рефералним механизмом и Мултисектроским тимовима, више немају никаквог утицаја!
Спорни чл. 102 Породичног закона оставља могућност одлуке о промјени дјететовог имена центру за социјални рад уколико не постоји сагласност између родитеља и дјетета. Тако ће, у процесу транзиције, дијете моћи и то да обави, иако родитељи нису дали пристанак, и да дјечак понесе женско име и обрнуто.
По питању сагласности, одређени закони прописују да дјеца могу да дају сагласност (пристанак) већ од тренутка када напуне 14 година[15]. Према Закону о здравственој заштити, чл. 42, дијете, након што напуни 14 година, за одређене случајеве, може самостално, иако не постоји пристанак родитеља, дати пристанак на пружање здравствене услуге. У другим случајевима, ако родитељ, према процјени љекара, не поступа у складу са најбољим интересом дјетета, опет се укључују центри за социјални рад, а њихово поступање је већ описано у смислу чл. 102 Породичног закона РС и акционог плана родне идеологије.
Сагласност за сексуални пристанак у БиХ, тј. добна граница у којој особа може по закону да својевољно пристане на сексуално општење је 14 година.[16] Веза те чињенице и чл. 5 ст. (2) Нацрта закона о заштити од насиља у породици и насиља према женама, којим се женама сматрају и дјевојчице и дјевојке млађе од 18 година, говори да се иде ка томе да се подстиче сексуализација малољетних лица, а да се дјеца, као посебна правна категорија, уклоне из законодавства. И иначе, присталице родне идеологије сматрају да потенцијал за рађање и одгој дјетета, примарно од стране дјететове биолошке мајке и дјететовог биолошког оца, нису услови који треба да се испуне како би се стекло законско право за заснивање породице.[17] Све ово иде у прилог томе да је примарни циљ овог нацрта закона потпуна декомпозиција а, на крају, и уништење природне породице.
Публикације родних идеолога манипилишу истином када у њима стоје обавезујуће изјаве попут ове: “Као чланица Вијећа Европе, која тежи уласку у Европску унију, БиХ ће у наредном периоду морати усвојити законски оквир којим ће регулисати породична права истополних парова у БиХ.”[18]
На другом мјесту, стоји да Конвенција о уклањању свих облика дискриминације према женама (CEDAW) (1979) “представља свеобухватни међународни споразум о женским људским правима који дефинише дискриминацију према женама (…) и успоставља оквир за државе чланице у правцу активности на уклањању дискриминације жена и успостављања равноправности полова. CEDAW не регулише област родно заснованог насиља прама женама на израван начин. Међутим, обавезе држава чланица се изводе из општих препорука које је усвојио Комитет за праћење примјене Конвенције. У том смислу, Комитет се у Закључним коментарима на Шести периодични извјештај Босне и Херцеговине (2013-2016) позива на Општу препоруку бр. 35 (2017) о родно заснованом насиљу према жанама, која надопуњује Општу препоруку бр. 19 (1992). Општа препорука бр. 35 упућује државу чланицу да предузме мјере усмјерене на криминализацију и спрјечавање свих облика родно заснованог насиља. (…) Конвенција Савјета Европе о спречавању и борби против насиља према женама и насиља у породици – Истанбулска конвенција (2011) успоставља обавезујуће стандарде у области спречавања и сузбијања родно заснованог насиља над женама кроз четири основна стуба – спречавање, заштита, процесуирање и координисане политике. (…) Осим тога, Комитет чланица Истанбулске конвенције је усвојио Препоруке за примјену Истанбулске конвенције у БиХ (IC-CP/Inf(2022)7) које су усмјерене на кључне области, те позвао Босну и Херцеговину да поднесе извјештај о напретку до 4. децембра 2025. г. (…) Европска унија (ЕУ) је усвојила Акциони план за родну равноправност и оснаживање жена у вањским акцијама за период 2021-2025 (GAP III) (2020) који представља политику приоритета и мапе пута ЕУ у контексту повећања доприноса Европске уније постизању Циља одрживог развоја 5 (SDG) – родна равноправност у свим унутрашњим и вањским областима политика широм 2030 Агенде. GAP III успоставља 6 кључних тематских политика приоритета, укључујући и осигуравање слободе од свих облика родно заснованог насиља.”[19]
У претходном цитату је појашњено зашто се у, веома кратком року, мијења и усваја велики број значајних закона, који имају погубне посљедице по друштво Републике Српске, а којима ће највише бити оштећене наше породице и наша дјеца. Међутим, нигдје се не наглашава да се поменутим документима само препоручује како треба се поступа по питању родне идеологије. Треба да се запамти да препоруке не значе и обавезу поступања.
Додатно, “ЕУ се не бави породичним и брачним односима и не постоји основ да се било која земља натјера да озакони истополни брак или истополне заједнице”.[20]
[1] Породични закон Републике Српске, “Службени гласник РС”, бр. 17/23
[2] Погледати текст са поднасловом “Акциони план родне идеологије”.
[3] Исто.
[4] Реферални механизам подршке дјеци у школама Републике Српске је документ који је тешко доступан особама изван образовног система. Служи као подршка наставном кадру и стручној служби школе како би свакодневно вршили писане опсервације стања и понашања дјеце и њихових родитеља у основиним и средњим школама РС. Опсервације треба да се редовно заводе у васпитно-образовни картон ученика (ученички досије). Основне школе су дужне да, службаним путем, на захтјев средњих школа, доставе васпитно-образовни картон средњој школи у коју је ученик уписан. У Рефералном механизму стоји напомена да се термин “ученик” и “родитељ” односе на особе оба пола и свих родних идентитета.
[5] Погледати: Протокол о поступању у случају насиља, злостављања и занемаривања дјеце (примјењује се од 2013. године) и Протокол о поступању у случају вршњачког насиља међу дјецом и младима у васпитно-образовном систему Републике Српске (примјењује се од 2019. године).
[6] Мултисекторски тимови су институције унутар сваке школе које су уведене преко програма “Брига о дјеци – заједничка одговорност и обавеза”. Мултисекторски тим у школи се састоји од најмање 7 сталних чланова (5 представника школе, 1 представник центра за социјални рад и 1 представник МУП-а) и повремених чланова. Дом здравља и Општина/Одјељење за друштвене дјелатности треба да имају своје представнике за мултисекторски школске тимове. Мултисекторски тим се укључује када стручна служба и руководство школе процијене да им је потребна подршка стручњака, јер подршка стручног тима школе превазилази надлежности и могућности школе.
[7] Друштво психолога Републике Српске. Приручник са радионицама „Ако нас питате, имамо шта да кажемо“. 18. октобар 2023. Саопштење. 30. октобар 2023.
[8] Ружић Милунић, Гордана и Бранко Анђић. Ако нас питате имамо шта да кажемо. Приручник. Бања Лука: Друштво психолога Републике Српске, 2023. Онлајн документ. стр. 63.
[9] Републички педагошки завод Републике Српске. „Наставни програм за факултативну наставу: Хуманост и безбједност.“ 2023. РПЗ-РС. Дигитални документ. 13. новембар 2023.
[10] Према: Гаврић, Саша и Амила Ждраловић. Родна равноправност: теорија, право, политике: увод у родне студије за студентице и студенте друштвених наука у БиХ. Сарајево: Сарајевски отворени центар и Универзитет у Сарајеву – Правни факултет, 2019. стр. 7.
[11] За добијање више сазнања о врсти литературе и праксама подучавања дјеце родној идеологији погледати: Антонић, Слободан. „Школска „квир инклузија“: Тежње и отпори.“ Антонић, Слободан. Моћ и сексуалност: Социологија геј покрета. Београд: Catena Mundi, 2021. стр. 179-224.
[12] За више информација о пракси преваспитавања погледати: Антонић, Слободан. „ЛГБТ организације и облици деловања: Начини утицаја.“ Антонић, Слободан. Моћ и сексуалност: Социологија геј покрета. Београд: Catena Mundi, 2021. стр. 38-55.
[13] Погледати текст са поднасловом “Акциони план родне идеологије”.
[14] Васић, Владана, и др. Рози извјештај 2018: Годишњи извјештај о стању људских права ЛГБТИ особа у Босни и Херцеговини. Извјештај. Сарајево: Сарајевски отворени центар, 2018. Онлајн документ. стр. 8-9.
[15] Кривично законодавство у РС се примјењује на сва лица која имају 14 и више година, како стоји у чл. 15, ст. (1) Кривичног законика РС. Ако дјеца већ могу да буду кривично одговорна, водећи се начелом најбољег интереса дјетета, сматра се оправданим да се ова старосна граница пренесе и на осталу законску регулативу када су у питању дјеца и њихова права.
[16] Age of Consent. Age of Consent in Bosnia And Heregovina. 2023. Интернет страница. 18. октобар 2023.
[17] О томе како брак, као друштвену институцију, желе да редефинишу родни идеолози, погледати: Антонић, Слободан. „“Истополне породице“: Идеја и оспоравање.“ Антонић, Слободан. Моћ и сексуалност: Социологија геј покрета. Београд: Catena Mundi, 2021. стр. 101-144.
[18] Васић, Владана, и др. Рози извјештај 2018: Годишњи извјештај о стању људских права ЛГБТИ особа у Босни и Херцеговини. Извјештај. Сарајево: Сарајевски отворени центар, 2018. Онлајн документ. стр. 14
[19] Петрић, Александра и Амела Башић Томић. Од формалне обавезе до стварног напретка: Одговор на родно засноване насиље над женама у Босни и Херцеговини. Праћење стања – основни извјештај 2019-2022. Бања Лука: Фондација Удружене жене, 2022. Онлајн документ. стр. 8-13
[20] Антонић, Слободан. Моћ и сексуалност: Социологија геј покрета. Београд: Catena Mundi, 2021. стр. 103
Ово је дјелимичан текст. Цијели текст можете прочитати у комплетном ПДФ документу или наставцима објављеним на овом линку:
Прочитајте још о томе шта се дешава у РС:
Родитељи на маргини друштва, обимни досијеи ученика и реферални механизам
