На основу анализе аудио и стенографског записа снимка, извели смо малу статистику помињања ријечи, која показује шта је био фокус занимања посланика. Погледајте анализу на овом линку:
Након једногласног прихватања Нацрта закона о заштити од насиља у породици и насиља према женама Републике Српске, на сједници НС РС 3.11.2023. године, допунили смо наше примједбе 17.11.2023. :
Текст преносимо и у овој форми:
ПРИМЈЕДБЕ НА ЗАКОН О ЗАШТИТИ ОД НАСИЉА У ПОРОДИЦИ И НАСИЉА ПРЕМА ЖЕНАМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
I
Увод
Удружење грађана „Родитељи ЗА права дјеце“ основано је са циљем заштите права дјеце у свим сегментима јавног дјеловања, те са намјером успостављања сарадње са другим удружењима, субјектима и државним институцијама. Одлучили смо се обратити свим релевантним субјектима у нашем друштву, а у вези са Нацртом закона о заштити од насиља у породици и насиља према женама Републике Српске, који је усвојен на 6. редовној сједници Народне Скупштине Републике Српске.
Наш допис је апел да се предметни нацрт повуче из даље процедуре у НС РС јер, у најкраћем, ниje усклађен са правним системом Републике Српске, са основним начелима наше културе, традиције, па и религије. Напомињемо и да Република Српска није дужна да се по питањима брачних и породичних односа усклађује са ЕУ, као ни државе активне чланице ЕУ, управо због различитости у култури, религији и другим вриједностима које се не могу једнообразно регулисати истим прописима.
У контексту бољег разумијевања проблематике овог Нацрта закона, важно је нагласити да Република Српска има Закон о заштити од насиља у породици који је усвојен 2012. године, и који је мијењан и допуњаван (2013, 2015 и 2019. године). Не постоји потреба за доношењем новог закона о заштити од насиља у породици. Постојећим законом већ су уређена питања заштите од насиља, те се евентуално може приступити одређеним измјенaма и допунама са циљем прецизнијег регулисања одређених питања. Једина суштинска новина у предметном Нацрту закона је увођење термина „фемицид“ у законодавство Републике Српске.
II
Опасност термина „фемицид“
Овај термин вишеструко је опасан и Република Српска не смије угрозити положај породице, као основне ћелије друштва, и под плаштом бриге за дјецу и породицу и борбе против насиља, дозволити увођење родне идеологије у законодавство Републике Српске на преваран начин, кроз злоупотребу права жена. Правна квалификација „фемицида“ није ништа друго него пут за увођење родне идеологије у породично и кривично законодавство Републике Српске. Ако наш правни систем пружа гаранције у смислу равноправности свих грађана, (у нашој земљи већ постоји Закон о равноправности полова, Закон о забрани дискриминације…), шта је оправдање да се фемицид посебно квалификује? Идеологија родова је супротна нашој религији и општеприхваћеном систему вриједности нашег друштва. Сматрамо да је увођење овог термина у законодавни оквир Републике Српске, полазна основа и оправдање за увођење и осталих родова у наше законодавство. Ако родно засновано насиље према женама (што је и наведено у Разлозима за доношење закона и у члану 88. Нацрта) нормативно посебно издвојимо и регулишемо, онда не можемо одбити даљу правну заштиту осталих родова, којих по неким тренутним теоријама има више од 70!
Из образложења закона посебно издвајамо дио:
„С тим у вези, консултована је Резолуција Европског парламента од 8. октобра 2013. године о масовним убиствима због полне дискриминације: нестајање жена (?). Поменута резолуција у тачки 4. позива владе да „фемицид или масовно убиство због полне дискриминације посебно категоризују као злочин и да израде и проведу законе како би се случајеви фемицида истражили, против починилаца водили судски поступци док би се преживјелима осигурао једноставан приступ здравственој заштити и дугорочној подршци“.
Овај дио образложења је утолико више споран ако имамо у виду друштвене прилике у нашој земљи, ратна дејства на територији БиХ и оптужбе за ратне злочине (који по међународном праву немају застару). У контексту наведеног, треба имати у виду дефиницију фемицида према Европском институту за родну равноправност, која гласи:
„ОПИС:
Термин фемицид значи убијање жена и дјевојака због њиховог пола, које чине или толеришу приватни и јавни актери. Термин између осталог обухвата убиства жена као резултат насиља интимних партнера, мучење и мизогино погубљивање жена, убијање жена и дјевојчица у име части и друга убиства везана уз штетне праксе, циљано убијање жена и дјевојчица у контексту оружаног сукоба те случајеве фемицида повезане с криминалним групама, организованим криминалом, дилерима дроге и кријумчарењем жена и дјевојчица.
Додатне напомене и информације
Израз „фемицид” (фемицидио) посебно је био прихваћен у Латинској Америци као користан облик реакције на забрињавајући пораст врло насилних убистава жена и дјевојчица. Ријеч фемицидио уведена је паралелно како би се обухватио елемент некажњавања и институционалног насиља, које се догађало због изостанка одговорности и одговарајућих реакција државе након таквих убијања. Појам се користи када се доводи у питање одговорност државе.“
Извор: https://eige.europa.eu/publications-resources/thesaurus/terms/1192?language_content_entity=bs
Имајући у виду и дефиницију „фемицида“ у самом Нацрту закона, која гласи:
„(1) Фемицид, као најтежи облик и посљедица насиља према женама у смислу овог закона, је свако лишење живота жене извршено, у потпуности или дјелимично, због њене припадности женском полу или смрт жене која је посљедица радњи насиља према њој, без обзира на то да ли је осумњичени за радње насиља члан породице или друго лице:
(2) Лишење живота жене – фемицид почињен од члана породице у смислу овог закона је лишење живота жене због њеног пола, у име културе, обичаја, вјере, традиције, части или других разлога нетрпељивости према њој зато што је жена…“
Из дефиниције закључујемо да се оваквом нормом Република Српска самопроглашава друштвом у коме се жене масовно убијају „у име културе, обичаја, вјере, традиције, части…“ што сматрамо апсолутно неприхватљивим.
Као друштво, сви подједнако одговорни да предузмемо све што је потребно да се правна заштита породице врши у оквиру постојећих норми, а да се термин „фемицид“ ни по коју цијену не смије озаконити у прописима Републике Српске.
III
Анализа спорних одредби Нацрта закона у контексту новог Породичног закона Републике Српске
Поред опасности од увођења фемицида у законске норме, дужни смо извршити анализу спорних одредби овог Нацрта закона и у контексту тек усвојеног Породичног закона Републике Српске, који је ступио на снагу 1. септембра 2023. године. Како оба закона регулишу односе у породици, дужни смо указати на међусобно везу појединих норми и све опасности до којих може доћи у току примјене ових закона у пракси.
Навешћемо само неке од чланова закона које сматрамо вишеструко спорним:
1. Члан 3. став 3. Субјекти заштите…“…лица која су стекла посебна знања из те области…“ Ко су ова лица? Зашто обуке из области насиља у породици и насиља према женама врши Гендер центар?
2. Члан 4.
Дефиниција насиља у породици широко је постављена. Посебно широка формулација је у ставу (2) овог члана и то:
- тачка 12) „занемаривање дјеце у њиховом васпитању“ – које се све ситуације могу подвести под ову формулацију и на основу којих критерија се цијени „исправно васпитање“? (ову одредбу требало би сасвим брисати јер је избрисана и из Породичног закона због прешироке и неодређене формулације)
- тачка 18) „онемогућавање приступа члану породице здравственој заштити или њези“ – ако је родитељ одговоран да брине о здрављу дјетета и даје писану сагласност за предузимање медицинских мјера и захвата над дјететом (при томе не мислимо на грубо занемаривање које ће у хитним случајевима дјетету угрозити живот), како тумачити наведену тачку, тј. који случајеви се сврставају под ову формулацију? (треба брисати).
- тачка 21) „задржавање путне исправе или неког другог документа члана породице“ – нпр. уколико се родитељ противи да малољетно дијете путује ван граница Републике Српске и Босне и Херцеговине због разумне бриге за његову безбједност, живот и здравље у одређеном случају и због тога задржи путну исправу, да ли се и то може сматрати насиљем у породици?
- Ове тачке (18. и 21.) посебно су спорне у контексту члана 102. новог Породичног закона Републике Српске, који прописује да орган старатељства у случају несагласности родитеља доноси одлуку о питањима која битно утичу на живот дјетета: промјена личног имена или презимена, издавање путних исправа, предузимање већих медицинских захвата над дјететом… У пракси ће дакле несагласност родитеља са неком медицинском мјером бити сматрана насиљем у породици, а члан 119. Породичног закона такође омогућава изузимање дјетета из породице у случају угрожености живота и здравља. Примјена ових норми ће вишеструко угрозити право дјеце да живе у породици са својим родитељима, као и право родитеља да се брину о здрављу и васпитању своје дјеце прије свих других.
- тачка 23) „неовлашћено објављивање фотографија или снимака члана породице путем информационо-комуникационих средстава, односно неовлашћено дијељeње фотографија или снимака породице путем друштвених мрежа, независно од тога да ли су сачињени уз пристанак или без пристанка члана породице – ко даје овлашћење за дистрибуцију породичних снимака или фотографија, ако нпр. родитељи објаве фотографију дјетета?
Формулацију члана 4. Треба прецизирати и скратити. Ефикасну заштиту могуће је пружити само ако сви субјекти заштите правовремено реaгују. Нормирањем великог броја радњи насиља у породици, у пракси ће имати супротан ефекат – оптерећеност субјеката заштите великом бројем пријава, и самим тим немогућности правовременог реаговања у случајевима стварног угрожавања живота и здравља чланова породице.
3. Члан 5.
Спорна је дефиниција појма „жена“ у ставу (2) овог члана: „Појам „жена“ из става 1. овог члана, у смислу овог закона, укључује и дјевојчице и дјевојке које нису навршиле 18 година живота.“ Дјевојчице испод 18 година живота, у смислу Породичног закона Републике Српске и Кривичног закона Републике Српске, су малољетна лица и не могу се изједначити са одраслим женама. Ова дефиниција представља одступање од уставних, законских и међународних норми, којима су дефинисана права дјеце. Ова одредба, осим што је супротна свим важећим домаћим и међународним нормама, опасна је и с аспекта снижавања границе која је предвиђена да би се лице сматрало малољетником. На овај начин малољетним лицима умањује се постојећа правна заштита и отвара простор за злоупотребу њихових права.
Ова дефиниција је у директној супротности с дефиницијом из члана 8. став (3) Закона: „Дијете, у смислу овог закона, је сваки члан породице који није навршио 18 година живота.“
4. Члан 6. Фемицид – лишење живота жене
Овај члан је у потпуној супротности са Уставом Републике Српске у смислу једнакости свих грађана и као такав треба бити брисан из Нацрта. Правни систем Републике Српске темељи се на основним постулатима равноправности грађана у слободама, правима и дужностима. Према Уставу Републике Српске грађани су једнаки пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање… или друго лично својство. Опасност увођења овог термина у законодавство Републике Српске је вишеструка (детаљно образложено у уводу текста).
5. Члан 7.
Дефиниција члана породице у смислу овог Закона је такође широко постављена, имајући у виду одредбу члана 2. став (1) Породичног закона Републике Српске по којем је породица „животна заједница родитеља и дјеце и других сродника“. Широком формулацијом изједначавају се односи између чланова примарне породице коју чине родитељи и дјеца и односи те породице са другим сродницима, али и са лицима која нису у сродству (став 9.), те лица која су била или су још увијек у емотивној или интимној вези…? Чланом породице не могу се сматрати лица која нису према важећим прописима чланови породице.
6. Члан 8. Жртва насиља у породици
Овај члан уноси огромну правну несигурност и вишеструко угрожава право дјетета да живи у породици са својим родитељима. Закон члановима породице сматра лица која то нису и не могу бити према важећим прописима, насиље веома широко дефинише и нормира, што у пракси може довести до издвајања дјетета из породице у великом броју случајева, иако радње насиља нису предузете према дјетету.
7. Члан 9. Субјекти заштите
Субјекте заштите, чине правна лица која реализују мјеру сигурне куће. Потпуно је нејасан правни основ да, уз уставом и законом дефинисане органе јавног управљања и државне институције, равноправно учествују и правна лица чији субјективитет није прецизно дефинисан. Ко чини ова правна лица? (члан 14 помиње установе, органе, правна лица, фондације и удружења). У пракси знамо да су то различите НВО које на овај начин добијају средства из буџета Републике Српске, те се могу сматрати профитним организацијама, што је супротно важећем Закону о Удружењима и фондацијама Републике Српске, према којем сврха оснивања удружења није стицање добити. Када доведемо овај члан у корелацију са Главом V закона (Посебне мјере подршке жртвама) долазимо до закључка да сигурне куће нису једина мјеста за збрињавање жртава. То могу бити и друге породице, или друга одговарајућа установа. Поставља се питање економске оправданости да се, поред установа социјалне заштите, здравствених установа и органа старатељства, буџетска средства преусмјеравају правним и физичким лицима за која се оправдано може закључити да на овај начин остварују профит, без адекватне контроле и њиховог упитног правног субјективитета. У овом члану посебно је споран и став (3) у смислу постојећих прописа из области здравствене заштите и ослобађања трошкова жртава приступа свим субјектима заштите.
8. Члан 10.
Предвиђа да Влада Републике Српске, на приједлог Гендер центра – Центра за једнакост и равноправност полова Републике Српске доноси Стратегију за сузбијање насиља према женама и фемицида Републике Српске и акционе планове за њихово спровођење. Сам назив Центра (eng. Gender – род, пол), иако то није предмет регулисања овог Закона, није у складу са утврђеним правилима српског језика, што ствара забуну, шта је њихова стварна надлежност и дјелокруг рада. Овим Законом даје му се широка област дјеловања у свим фазама поступка, што сматрамо да није оправдано, с обзиром да постоје републички органи са својим Уставом и законима утврђеним надлежностима.
9. Члан 18.
Сматрамо сувишном одредбу става (2) члана 18. – „Чланови породице и сваки други грађанин имају право пријавити полицији или тужилаштву да је почињено насиље у породици или насиље према женама“, то се подразумијева, те нема потребе посебно наглашавати, јер то уосталом није само право већ и обавеза, па је стога сувишан и наставак текста „а обавезни су га пријавити уколико је жртва насиља дијете“.
Ставом (3) члана 18. предвиђено је: „Након пријема пријаве да је учињено насиље у породици или насиље према женама, полиција је дужна о томе одмах обавијестити орган старатељства, који ће одмах непосредно пружити социјалну заштиту жртви, предузети друге мјере из своје надлежности, о чему сачињава службени извјештај и доставља га полицији без одгађања.“ Дакле орган старатељства се обавјештава одмах по запримљеној пријави а без утврђивања чињеница, што представља посебну опасност имајући у виду одредбе Породичног закона којим се Центру за социјални рад омогућује привремено измјештање дјетета из породице без одлуке надлежног суда. Ова одредба ствара правну несигурност и могућност злоупотреба у пракси, уколико Центар буде реаговао привременим одузимањем дјетета прије утврђивања чињеница, односно навода по пријави о насиљу у породици.
10. Члан 61.
„Жртва се збрињава у другу одговарајућу установу или код друге породице по одлуци органа старатељства у случају када орган старатељства оцијени да је то повољније за жртву и уз сагласност жртве насиља у складу са одредбама закона којим се уређује област социјалне заштите.“
Како је чланом 8. Нацрта прописано да је „Дијете жртва насиља у породици и уколико је било присутно приликом вршења радњи насиља према другом члану породице, иако радње насиља нису предузете према њему“, ово практично значи да ће се изузимање дјеце вршити у свакој пријави насиља јер је дијете „жртва“, и зашто се жртва збрињава „у другу одговарајућу установу или код друге породице“, а не код другог родитеља или члана шире породице дјетета. Која је то „друга одговарајућа установа“? Ова одредба је у директној вези са чланом 119. став 2. новог Породичног закона којим је прописано да орган старатељства може, без одлуке суда, изузети дијете из породице, у случајевима када су живот и здравље дјетета непосредно угрожени. И каква „случајност“, такође у том члану стоји да се дијете може смјестити код другог лица или у другу одговарајућу установу. Досадашња пракса изузимања дјеце из породица ишла је у правцу смјештања дјеце код лица која испуњавају услове да буду старатељи, а то су најчешће чланови шире породице дјетета. Сада то више није случај. У наше породично законодавство са овим законима уведени су својеврсни преседани као што је изузимање дјетета из породице без одлуке суда и давање органима старатељства и трећим лицима (за која не знамо ни ко су), више права у односу на родитељско право, што је недопустиво и није у складу са Уставом наше земље и бројним другим прописима.
11. -Сматрамо сувишним формирање чак два органа који ће пратити питања сузбијања насиља у породици и насиља над женама и то: Савјет за сузбијање насиља у породици и породичној заједници, који чине представници надлежних министарстава и других републичких органа, јавних установа и стручних служби (члан 75.) и Одбор за праћење насиља према женама и фемицида Републике Српске, који чине представници надлежних министарстава, Гендер центра и правосудних институција (члан 81.). Питање је зашто су надлежности ових органа раздвојене ако је већ истим законом обухваћено и насиље у породици и насиље над женама.
Дакле, формирање Савјета и Одбора, са својим надлежностима, поред Владе Републике Српске, надлежних министарстава, органа старатељства, судова, тужилаштава, полиције, „Гендер“ центра ствара непотребно умножавање надлежности које врло лако може да смањи ефикасност у примјени оваквог закона.
Мултисекторски приступ може бити оправдан, али може створити и конфузију у погледу области и граница дјеловања.
Све наведено јасно указује да се ради о веома лукаво смишљеном нападу на породицу са свих страна, а нарочито на дјецу као најосјетљивију категорију нашег друштва. Оваквим Нацртом закона, ми као друштво, детектујемо породицу као највећи извор зла и насиља, а родитеље (нарочито очеве) сматрамо насилницима, од којих, дјецу па и жене, треба спасавати по сваку цијену.
IV
Анализа Нацрта закона и тренутно важећег закона о заштити од насиља у породици Републике Српске
Пажљивом анализом оба документа и то Нацрта закона о заштити од насиља у породици и насиља према женама Републике Српске и тренутно важећег Закона о заштити од насиља у породици Републике Српске, долазимо до закључка да осим фемицида не постоје суштинске промјене у погледу заштите од насиља и поступка заштите жртава.
Новина је сам термин „осумњичени за радње насиља“, раније је то био „учинилац“, што је у складу са нормама модерног права које почива на пресумпцији невиности. Умјесто надлежног суда у прекршајном поступку који је изрицао хитне мјере, сада се хитне мјере изричу писменим наређењем надлежног полицијског службеника ради отклањања непосредне опасности…Једина истинска новина је бесплатан СОС телефон за жртве насиља и финансирање трошкова сигурних кућа 100% из буџета РС (раније је јединица локалне самоуправе суфинансирала 30%, а буџет РС 70% трошкова).
Сви аргументи народних посланика изнесени на сједници Народне скупштине одржане 2. и 3. новембра 2023. године, поводом Тачке 7. – Нацрт закона о заштити од насиља у породици и насиља према женама Републике Српске, говоре о непознавању досадашњег закона о заштити од насиља у породици.
Нпр. на изводу из стенограма магнетофонског снимка шесте редовне сједнице госпођа Загорка Граховац каже како хитне мјере до сада нису биле на снази, а чланом 13. важећег закона прописане су хитне мјере и то: а) удаљење починиоца насиља из стана, куће или другог стамбеног простора и/или б) забрана приближавања и контактирања учионицу насиља са жртвом насиља у породици. Исте те мјере прописане су и новим Нацртом (члан 21. допуњен забраном враћања у стан, кућу или други стамбени простор). Такође у важећем закону ове мјере изрицале су се у трајању од 30 дана, а новим Нацртом прописано је да хитна мјера траје 48 часова уз могућност продужења за 30 дана. Суштинске разлике нема. Тако је са свим осталим нормама које нису суштинске мијењане.
И остали народни посланици су углавном наводили обавезу усклађивања са Конвенцијом Савјета Европе о спрјечавању и борби против насиља над женама и породичног насиља („Истанбулска конвенција“, „Службени гласник БиХ – Међународни уговори“, бр. 19/13). Ова конвенција не обавезује потписнице већ им препоручује одређене мјере (члан 2, став 2 – Област примјене Конвенције гласи. „Препоручује се чланицама да примјењују ову Конвенцију на све жртве насиља у породици.). Такође чланом 80. Конвенције прописано је да свака чланица може у сваком тренутку отказати ову Конвенцију путем обавјештавања генералном секретару Савјета Европе. Опет напомињемо да Република Српска није дужна да се по питањима брачних и породичних односа усклађује са ЕУ, управо због различитости у култури, религији и другим вриједностима које се не могу једнообразно регулисати истим прописима.
Важно је нагласити да је примјена ове Конвенције у неким земљама заустављена, као на примјер у Турској. Ова држава у којој је потписана Конвенција, је повукла свој потпис десет година након ратификације, наводећи као разлог „поткопавање традиционалних породичних вриједности и нормализацију хомосексуалности“. Шест држава Европске уније још увијек нису ратификовале Истанбулску конвенцију, а то су: Бугарска, Чешка, Словачка, Мађарска, Летонија и Литванија. У Италији је забиљежен отпор према „родним темама“. Хрватска је имала контроверзан процес ратификације, уз указивање да ће се Конвенција злоупотријебити да би се у хрватско законодавство, образовање и медије увукла „родна идеологија“, односно одвајање рода од биолошког пола. Уставни суд Бугарске одбио је ратификацију и изјавио да Конвенција одваја биолошку и социјалну димензију пола и излази ван оквира схватања родне бинарности људске врсте.
V
Закључак
Основа наших забринутости јесте угрожавање положаја породице као основне ћелије друштва, под плаштом бриге за дјецу и породицу и борбе против насиља, те увођење родне идеологије у законодавство Републике Српске – на преваран начин, кроз злоупотребу права жена.
Удружење је апсолутно против било којег облика насиља и снажно подржавамо борбу на том пољу, али тврдимо да ово није одговарајући начин и сматрамо да се заштита породице и свих њених чланова, као и чланова друштва, може обезбиједити ефикасном примјеном постојећих закона и прописивањем оштријих казни за починиоце било које врсте насиља. Породица у нашем друштву није једини извор насиља и не смијемо допустити да нам наметање међународних стандарда буде изговор да уништавамо заједницу живота родитеља, дјеце и других сродника увођењем родно заснованог насиља и других опасних термина у породично законодавство Републике Српске. И сам Устав Републике Српске је испред посебне заштите мајке и дјетета ставио породицу и то не смијемо занемарити ни у једном тренутку.
Не постоји потреба за доношењем новог закона о заштити од насиља у породици, јер су постојећим законом већ била уређена питања заштите, те се евентуално може приступити одређеним измјенaма и допунама са циљем прецизнијег регулисања одређених питања, а поготово не смијемо допустити да термин „фемицид“ уђе у законодавство Републике Српске ни под којим условима.
Тражимо од Народне Скупштине, Владе и свих званичника Републике Српске да се предметни Нацрт закон повуче из даље процедуре, а да се заштита породице и свих њених чланова обезбиједи ефикасном примјеном постојећих закона.
Позивамо вјерске институције, академску заједницу, и сва физичка и правна лица којима је стало до заштите породице и дјеце, да учине исто, да не дозволимо да се жене и мајке злоупотријебе за увођење родне идеологије у наш прави систем и наше друштво.
Удружење грађана „Родитељи ЗА права дјеце“
Саопштење за медије поводом Нацрта закона о заштити од насиља у породици и насиља према женама РС
Неприхватљивост термина „фемицид“ у законодавству Републике Српске
Не дозволите овакве законе код нас, негирање биологије и права родитеља
Допис Предсједнику РС -за забрану промовисања ЛГБТ вриједности дјеци
