Родитељи нису ћутали: Годинама упозоравамо на утицај родне идеологије у школама Српске
Родна идеологија годинама се уводила у образовни систем Републике Српске — полако, тихо и без јавне расправе. Тај процес одвијао се прикривено, често упакован у програме „едукације“, „психолошке подршке“, „превенције насиља“ или „унапређења толеранције“. За већину јавности, наставника и родитеља, све то дјеловало је као добронамјерна и савремена пракса, док у суштини представља увођење дубоко идеолошког концепта који релативизује појам пола и нарушава природни развој дјеце.
С обзиром на глобалне трендове и агресивну промоцију оваквих идеологија у земљама широм региона и Европе, било је само питање времена када ће и наш образовни систем постати мета. Kадa смо увидјели размјере и посљедице онога што се дешава — наравно да нисмо сједили скрштених руку.
Удружење „Родитељи ЗА права дјеце“ већ годинама систематски указује на продор родне идеологије у школски систем Републике Српске. Наше дјеловање није спорадично нити импулсивно — оно је засновано на конкретним чињеницама, званичним документима, стручним анализама и правовременим реакцијама. У више наврата обраћали смо се надлежним институцијама — Министарству просвјете и културе, Републичком педагошком заводу, Просвјетној инспекцији и другим органима — упозоравајући их да се, под плаштом едукације, у школама дјеци намећу концепти који нису у складу са вриједносним, моралним, природним и уставним поретком нашег друштва.
11. октобра 2023. године, упутили смо Министарству просвјете и културе РС Захтјев за приступ информацијама о активностима невладиних организација у образовном систему Републике Српске . Умјесто благовременог одговора, стигао је позив на састанак, али са закашњењем. Писани одговор Министарства просвјете и културе РС cмо добили тек 8. новембра 2023. године који је био уопштен и према нашем мишљењу неадекватан.
Поново смо писали Министарству просвјете 5. марта 2024. године, у вези обиљежавања Међународног дана борбе против вршњачког насиља у школама у Републици Српској, полуларно названог „Дан розих мајица“. У допису (Дан розих мајица, Захтјев за приступ информацијама МПК) који смо слали, детаљно смо образложили да овај међународни датум има и другу позадину која је мање позната јавности, а тиче се подршке особама ЛГБТ+ популације. (Дан розих мајица, одговор МПК)
Паралелно смо се обратили и Републичком педагошком заводу, уз Захтјев за повлачење свих докумената и пројеката РПЗ-а који промовишу родну идеологију . На овај допис нисмо добили писани одговор.
У јуну 2024. године, упутили смо Захтјев за доставу информација од јавног значаја тзв. „Школама изврсности“ у Републици Српској. (Допис ЈУ Пољопривредној и медицинској школи Бијељина, Допис ЈУ Средњошколском центру Источна Илиџа, Допис Угоститељско-трговинско-туристичкој школи Бањалука) Цјеловит одговор добили смо само од једне школе (Одговор ЈУ Средњошколском центру Источна Илиџа, Одговор Угоститељско-трговинско-туристичкој школи Бањалука, ).
Истовремено смо о свим недопустивим дешавањима обавијестили и Просвјетну инспекцију РС, подносећи поновљену представку (Захтјев за достављање информација о поступању просвјетне инспекције) поводом промовисања родне идеологије у образовном систему Републике Српске. Обраћали смо се и раније Просвјетној инспекцији (Допис Просвјетној инспекцији), али одговора није било. Тек када смо се обратили одјељењу интерне контроле наводећи да није поступљено по нашој представци и предочавајући им случај радионица из Источног Сарајева (који се у међувремену десио), након извјесног времена добили смо неколико записника о извршеној контроли у школама Републике Српске који су само потврдили наше сумње да се у пракси проводе разне радионице без знања родитеља и често ван прописа који регулишу ову материју (Гимназија Прњавор, одговор Просвјетне инспекције; ОШ Иво Андрић, одговор Просвјетне инспекције; ОШ Јован Дучић Источна Илиџа, одговор Просвјетне инспекције; ОШ Милош Дујић Челинац, одговор Просвјетне инспекције; ОШ Петар Петровић Његош, одговор Просвјетне инспекције; Политехничка школа Бањалука, одговор Просвјетне инспекције; Средњошколски центар Приједор, одговор Просвјетне инспекције, Технолошка школа Бањалука, одговор Просвјетне инспекције).
Предмет Хуманост и безбједност
Да ли знамо шта се заиста предаје нашој дјеци?
Док родитељи упозоравају институције и јавност на све опасности родне идеологије, Републички педагошки завод најављује увођење обавезног предмета „Хуманост и безбједност“ у школе. (изјаве надлежних ) Изражавамо озбиљну забринутост поводом најава надлежних да се предмет „Хуманост и безбједност“, који је до сада био факултативан, уведе као обавезан предмет у основне и средње школе Републике Српске можда од наредне школске године.
Родитељи нису против идеје да се дјеца уче вриједностима хуманости и основама безбједности. Напротив – сматрамо да је то важно. Међутим, начин на који се овај предмет уводи и реализује буди бројне сумње и оправдане бојазни:
- Не постоји званично одобрен уџбеник, већ се настава одвија на основу разне литературе и приручника који нису прошли законом прописане процедуре, провјере и одобрења.
- У појединим школама коришћени су приручници са спорним садржајем (попут приручника „Festina Lente“), због чега су неки од њих повучени из употребе одлуком Министарства просвјете.
- Наставни план и програм је већ преоптерећен, а увођењем новог обавезног предмета додатно се оптерећују дјеца и наставници.
Приручник „Здрави животни стилови“, који се користи у настави предмета „Хуманост и безбједност“, садржи и промоцију родне идеологије
Како приручници и материјали, који се користе за реализацију овог предмета нису прошли формалне процедуре одобрења, које пролазе званични уџбеници, онда постоји реалан ризик од злоупотреба и пласирања неприкладних садржаја у настави. Ово је озбиљан недостатак у систему на који указује и чињеница да су поједини спорни приручници били у употреби и касније повучени. Јасно је да у овом случају постоји недостатак контроле и механизама провјере квалитета и садржаја.
Подсјећамо да увођење било ког новог обавезног предмета мора бити праћено:
- званично одобреним уџбеником;
- јавном расправом и консултацијама са родитељима, стручњацима и просвјетним радницима;
- јасно дефинисаним стандардима и циљевима наставе.
Питамо ко гарантује родитељима да ће садржаји који се предају дјеци у оквиру овог предмета бити у складу са законима, стручним стандардима и моралним вриједностима које желимо да његујемо?
Подстицање врлина
Родитељи позивају на дијалог и сарадњу и нуде рјешења
Резултати разних, дугогодишњих пројеката борбе против насиља нису охрабрујући. С обзиром на тренутну ситуацију у друштву, намеће се закључак да је константно причање о насиљу, у ствари, постало својеврсна промоција насиља. Сјетимо се само ОШ „Владислав Рибникар“, која је била дио УНИЦЕФ-овог пројекта „Школе без насиља“, и десило се да је баш та школа изњедрила најмлађег масовног убицу на свијету.
Увођењем предмета „Хуманост и безбједност“ наставља се политика симболичних потеза умјесто стварне промјене. Умјесто суштинске заштите дјеце и изградње здравог система вриједности, добијамо нови оквир у којем се опет говори о насиљу, без адекватно разрађеног програма, без уџбеника, и уз ослањање на спорне приручнике који намећу термине и концепте из родне идеологије. Умјесто хуманости, дјеци се често намеће идеолошка конфузија; умјесто безбједности – релативизација проблема.
Вођени осјећајем одговорности за духовни, етички и емоционални развој наше дјеце, а у сарадњи са просвјетним радницима, теолозима, психолозима и правницима, сачинили смо приручник „Подстицање врлина“ за рад са дјецом у школама. Овај приручник није пука реакција на постојеће проблеме, већ одговорна, стручно заснована иницијатива која за циљ има да пружи конструктивно рјешење.
У приручнику су уткане непролазне друштвене вриједности као што су доброта, човјекољубље, праштање, покајање, саосјећање и лична одговорност. Циљ је да дјеца не уче само како да буду безбједна у физичком смислу, већ и како да буду добри људи – осјетљиви на патњу другог, спремни да помажу, да опраштају и да унапређују заједницу у којој живе.
Овим путем желимо да пошаљемо јасну поруку: родитељи нису ту само да критикују институције, већ и да се активно укључе, понуде рјешења и сарађују са свима који желе добро нашој дјеци. Вјерујемо да се квалитетан васпитно-образовни процес гради кроз заједнички напор породице, школе и друштва у цјелини.
Позивамо надлежне институције да узму у разматрање овај приручник. Само заједничким радом можемо изградити школски систем који ће бити у служби цјеловитог развоја дјетета – интелектуалног, моралног и емотивног.
Зауставимо псеудо-науку – заштитимо дјецу
Увођење џендер идеологије у наш образовни систем дешава се поступно и систематски. На суптилан, али упоран начин, овај концепт се уноси у све поре друштва, најчешће прикривен у програмима превенције насиља, менталног здравља, „равноправности“ и „толеранције“. Та пракса траје већ више од деценије, а велики број просвјетних радника, нажалост, и даље није свјестан да је ријеч о идеолошкој подвали.
Иако на први поглед дјелују безазлено, овакви садржаји могу изазвати дубоку збуњеност код дјеце, посебно у периоду пубертета — вријеме емотивне нестабилности и још неформиране личности. Све се то спроводи без јасне педагошке сврхе, без контроле и без претходног знања и сагласности стручне јавности и родитеља.
Радионице које промовишу „родну осјетљивост“, „избор личног родног идентитета“ или „препознавање другачијих осјећања“ нису настале као одговор на стварне потребе наше дјеце. У већини случајева долазе изван наших институција, осмишљене у круговима који имају јасну идеолошку агенду, често сакривену иза термина као што су „психолошка подршка“ или „унапређење емпатије“.
Умјесто да се дјеца уче љубави према породици, свом народу, истини, правди и храбрости — у школама им се намећу упитници и програмски садржаји који их тјерају да се преиспитују по питању „унутрашњег рода“, „осјећања пола“ или „прихватања различитости“, што у суштини значи одрицање од сопственог идентитета.
У свему томе не видимо лошу намјеру код већине просвјетних радника или институција. Једноставно, суштина онога што је заиста улазило у школски систем често је промицала, управо због прикривеног и замагљеног начина имплементације. Али данас, када су посљедице већ постале видљиве, када је кристално јасно о каквом концепту је ријеч – више нема простора за равнодушност.
Позивамо све – родитеље, наставнике, стручњаке, институције, као и све одговорне грађане да се пробуде и реагују, да удружимо снаге, јер не смијемо дозволити да се школски систем претвори у полигон за социјални инжењеринг дјеце по моделу западних псеудонаучних идеологија. Само заједничким дјеловањем можемо ефективно и системски уклонити све облике родне идеологије из образовно-васпитног система Републике Српске. Ово није напад на појединце — ово је апел за заштиту дјеце и одбрану здравог, природног и моралног поретка нашег друштва.
У складу са одлуком Уставног суда Републике Српске, којом је појам „гендер“ проглашен неуставним, као и са измјенама три члана Кривичног законика и то члана 123, 139. и 359. у којима је термин „родни идентитет” брисан и измијењен са ријечима „друго лично својство”, захтијевамо да се сљедећи појмови и концепти хитно уклоне из школских програма и докумената:
- родни идентитет
- родни стереотипи
- родна равноправност
- родна трансформација
- родно засновано насиље
- родне улоге
Ови термини немају мјеста у образовању дјеце. Они нису у складу са Божијим, природним, моралним, нити уставноправним темељима нашег друштва.
Удружење „Родитељи ЗА права дјеце“
Допис Предсједнику РС -за забрану промовисања ЛГБТ вриједности дјеци
Родна индоктринација Републике Српске (1.) Акциони план родне идеологије
Родна индоктринација Републике Српске (2.) Импликација родне идеологије на законодавство
Родна индоктринација Републике Српске (3.) Фемицид, педофилија и казнене одредбе
Родитељи на маргини друштва, обимни досијеи ученика и реферални механизам
Зашто ЛГБТ лобистКИЊЕ раде истраживања насиља над женама и децом?
