Родна (џендер) идеологија у школском систему Републике Српске 1. дио

ПРЕПОРУЧУЈЕМО ПРЕНОШЕЊЕ ОВОГ ТЕКСТА, ЦИЈЕЛОГ ИЛИ У НАСТАВЦИМА, СВИМ РОДОЉУБИВИМ МЕДИЈИМА

Родна идеологија: западни тренд или наша стварност?

Иако многи вјерују да су појаве попут „седмице замјене родних улога“, облачења дјечака у сукње и „ослобађања од родних стереотипа“ искључиво западни трендови, истина је да се слични концепти спроводе и у нашим школама – само тиха, прикривена, и за јавност невидљива реалност. Нема отворене расправе, нити сагласности родитеља – све се одвија иза затворених врата, под плаштом „едукације“ и „превенције“.

У школама Републике Српске организују се радионице у којима се дјеца„играју“ и замишљају да су на планети Криптон (приручник „Festina Lente“), да су бесполна, те затим дјевојчице замишљају да су дјечаци и обрнуто. Оваква пракса, без икакве јавне расправе, без информисаног пристанка родитеља, улази у школски систем и обликује вриједносне ставове дјеце у најосјетљивијем периоду њиховог развоја.

У Републици Српској већ дјелују тзв. „школе изврсности“ које, под плаштом савременог васпитања и напредних педагошких метода, активно уводе родну идеологију међу дјецу. Те школе (школа изврсности, видео), поред традиционалне титуле Светосавског ученика, додјељују и титулу „ученика/це изврсности“.

Ово више није нешто што гледамо у документарцима из Калифорније. Ово се дешава овдје и сада. Само што већина родитеља и наставника то још не зна.

Шта је родна (џендер) идеологија?

Родна (џендер) идеологија је савремена псеудонаука која на веома лукав и системски начин мијења природно и биолошко поимање мушког и женског пола, уводећи умјесто њега нови и потпуно неодређен појам –„род“ („џендер“) као субјективни осјећај пола.

Док у српском језику ријеч „род“ има дубоко укоријењено значење – означава припадност породици, племену, завичају – у овом идеолошком контексту се злоупотребљава да означи пол који не зависи од биологије, већ од тренутног осјећаја појединца, чак и дјетета.

Заступници родне идеологије игноришу постојање биолошког пола и тврде да је родни идентитет промјењив, да свако може изабрати да буде мушко, женско, ниједно, обје категорије истовремено, па чак и нешто што не постоји у природи – као што су измишљени „џендери“ попут астроџендер, аероџендер и слично.

Род више не означава пол, већ унутрашњи доживљај, а тај доживљај се може мијењати из дана у дан. У неким државама већ постоји више од 100 различитих родних идентитета, а у појединим случајевима млади се почињу идентификовати чак и као животиње – попут мачака или паса.

Јавност већином не препознаје суштину ове идеологије, јер се све упакује у наизглед прихватљиве термине као што су „родна равноправност“, „толеранција“ и „права дјеце“. Многи родитељи и наставници, мислећи да се говори о полној равноправности (односно једнаким правима мушкараца и жена), не уочавају да се у ствари ради о наметању концепта који брише сам појам пола, што води ка дубокој збуњености код младих.

Ту обману најбоље су разобличили Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика, на научном скупу „Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности“, одржаном 16. јануара 2024. године. У заједничкој изјави истичу:

„Појам „рода“ из Закона о родној равноправности нема никакве везе с појмом рода у српском језику, па ни с његовим историјским и до данас очуваним значењима, већ је утемељен на антихришћанским и антицивилизацијским одређењима више од стотину различитих „родова“ (џендера) као друштвених конструката који су већ у употреби у појединим државама у свету и искључиво је у функцији такозване родне (џендер) идеологије.“

„Под плаштом уклањања такозваних родних стереотипа намеће се промена свести и начина живота појединца и друштва у целини, промовишу се идеологија, политика и пракса LGBTQIA+ од вртића, преко основних и средњих школа до универзитета и свакодневног живота свих грађана, што заговорници ове идеје и не крију.“[1]

Ово није више теорија – већ пракса. У многим западним земљама, дјеца се охрабрују да промијене пол, да узимају хормоналне терапије, па чак и да иду на оперативне захвате. У Србији је већ могуће да малољетници, чак и без сагласности родитеља, обаве „промјену пола“.

Многи млади који су кренули тим путем касније свједоче о великој превари и неповратним психичким и физичким посљедицама. Након што схвате да никада неће постати супротан пол, али више не могу да се врате ни у оно што су били, упадају у тешка стања – депресију, поремећаје личности, па и покушаје самоубиства.

Иако у Републици Српској засада не постоје тако драстични случајеви као нпр. да се неко изјашњава да је пас или мачка, ипак је примјетан утицај родне идеологије међу младима, посебно кроз појаве идентификације с другим родним идентитетима, супротним биолошком полу. Посебно је опасно кад се овакве поруке и ставови почну преносити у школама, јер то у очима дјеце добија званичну подршку и изгледа као нешто што је нормално и пожељно.

Школа треба да буде мјесто јасних вриједности, ослонца и истине, а не простора за идеолошко експериментисање над дјецом. Нажалост, и код нас се већ годинама организују програми и предавања на тему „родног идентитета“ . Готово да нема ниједног пројекта који се спроводи кроз школски систем, а да се не спомиње родни идентитет и остали термини родне идеологије. Зато је крајње вријеме да се отворено и одговорно проговори:
Родна идеологија није образовање. Није наука. Није слобода. То је опасан идеолошки систем који се суптилно и систематски уноси у школство Републике Српске.

Наставници, родитељи, просвјетне институције морају бити будни, јер се под привлачним и збуњујућим терминима не крије напредак, већ напад на здрав разум, дјечију невиност и основне вриједности друштва.

Наставиће се!

[1]https://eparhija-zicka.rs/zakljucci-naucnog-skupa-srpski-identitet-srpski-jezik-i-zakon-o-rodnoj-ravnopravnosti/