Фемицид, педофилија и казнене одредбе
Родни идеолози у БиХ се највише залажу за увођење израза “фемицид”[1] у Закон о заштити од насиља у породици и насиља према женама РС, што потврђује стенограмски запис расправе у НС РС[2] али и наступи у виду конференција и медијских кампања[3].
Ако се фемицид посматра као “најтежа манифестација родно-заснованог насиља”[4], увођењем овог израза у законодавство Републике Срспске, родна идеологија, са законски већ дозвољеном промјеном пола[5] и са своја 2+72 рода, би направила преседан у законодавству Републике Српске, односно БиХ, јер би први пут ушла у област породичног законодавства.
Ово би била и одређена врста преседана за европско законодавство јер би Република Српска (БиХ) била друга земља у Европи и једина европска земља која је изван ЕУ а која је увела израз фемицид у породично законодавство!
Тренутно стање у Европи, односно у ЕУ, је такво да је само Кипар, 7. јула 2022. године, увео “фемицид” у своје породично законодавство. Малта је, 28. јуна 2022., увела “фемицид” у своје кривично законодавство.
Када је у питању малтешка родна идеологија, постоји признање њихових одговорних лица да је израз “фемицид” својеврсни посредник за регулисање једнаких права за све постојеће родове. Одри Фригиери (Audrey Friggieri) која је, у тренутку увођења израза фемицид у малтешко законодавство, била руководилац тамошње Комисије за породично насиље и родно-засновано насиље је, поводом овог правног преседана, изјавила: “Увођење израза “фемицид” у малтешко законодавство је од највећег значаја за нашу земљу. То је повезано са једнакошћу, са признавањем жене као врсте, њеног посебног присуства и проживљеног искуства и њених права која су једнака са правима мушкарца као врсте и то ће се, касније, посредно односити на све родове који постоје и покриваће и њих.” [6].
Иако у склопу кривичног законодавства Белгије не постоји дефиниција “фемицида”, у њему постоји, по правилима родне идеологије, кривично дјело мотивисано мржњом, презиром или непријатељством по основу пола, промјене пола или сексуалне оријентације.[7]
Када се посматра Кривични законик РС[8] починиоци и/или оштећени по основу пола, сексуалне оријентације и родног идентитета се спомињу у чл. 5, 139 и 359. Посебно се истиче постојање ових одредница у дефиницији кривичног дјела из мржње, када је дјело извршено у потпуности или дјелимично, чл. 123, ст. (21). Даље се, чл. 125, ст. (2) лишење живота из мржње сматра тешким убиством за који је предвиђена казна затвора најмање десет година или доживотна казна затвора.
Како је већ наведено, да се жртве родно-заснованог насиља у породици углавном одлучују за прекршајни, а не за кривични поступак, те да би Закон о заштити од насиља у породици и заштити према женама Републике Српске имао приоритет у поступању (као lex specialis), предлагачи овог закона, као и друге родно-идеолошке групе, планирају да, током јавне расправе, која још увијек није оглашена, траже увођење казнених одредби.[9]
Још један од преседана који би овај закон, ако се усвоји, увео у Републику Српску, јесте легализација педофилије. У тренутном нацрту закона, у чл. 5, ст. (2) стоји да појам “жена”, у смислу овог закона, укључује и дјевојчице и дјевојке које нису навршиле 18 година живота. Овај члан је истовремено у супротности са чл. 8, ст. (3) истог закона и може да стави у олакшавајући положај особу која се сумњичи за родоскрнављење тј. инцест са малољетним лицем, чланом породице.
[1] У књизи, која обрађује тему родне идеологије и која служи као приручник за студенте друштвених наука на факултетима у БиХ, се наводи да “одредница која се данас знатно више употребљава у теорији и у документима је “родно засновано насиље”, јер се сматра да се на тај начин у потпуности предочава насиље на темељу “ородњеног идентитета”.” Погледати: Гаврић, Саша и Амила Ждраловић. Родна равноправност: теорија, право, политике: увод у родне студије за студентице и студенте друштвених наука у БиХ. Сарајево: Сарајевски отворени центар и Универзитет у Сарајеву – Правни факултет, 2019. стр. 32.
[2] Родитељи за права дјеце. Новости/Саопштења: Фокус посланика у НС РС везано за Нацрт закона о заштити од насиља у породици и насиља према женама Републике Српске. 6. новембар 2023. Интернет страница. 20. новембар 2023.
[3] Погледати активности које спроводе “женске” НВО које имају иностране спонзоре као што су фондација “Удружене жене” из Бањалуке, УГ “Будућност” из Модриче, фондација “Лара” из Бијељине и сл. или испратити хаштаг #16danaaktivizma.
[4] Европски институт за родну једнакост. „EIGE: European Institute for Gender Equality.“ 24. новембар 2023.
[5] Промјена пола постоји као ставка која се уписује у Матичну књигу рођених. Погледати: Закон о матичним књигама РС, “Службени гласник РС”, бр.111/09, 43/13 i 66/18, чл. 12
[6] Calleja, Claudia. Times Malta. 22. децембар 2022. 24. новембар 2023.
[7] Истраживачки центар Скупштине Црне Горе. Фемицид у кривичном законодавству држава ЕУ и Латинске Америке. Истраживачки рад. Подгорица: Парламентарни институт Скупштине Црне Горе, 2023. стр. 7.
[8] Кривични законик Републике Српске, “Службени гласник РС”, бр.64/17, 104/18 – одлука УС, 15/21, 73/23
[9] Ковачевић, Владимир. Анализа: Шта доноси дефинисање фемицида без казне у Републици Српској. 08. новембар 2023. Интернет страница. 10. новембар 2023.
Ово је дјелимичан текст. Цијели текст можете прочитати у комплетном ПДФ документу или наставцима објављеним на овом линку:
