Родитељи на маргини друштва, обимни досијеи ученика и реферални механизам

Породица је најчвршћи стуб опстанка и развоја друштва, а улога родитеља у формирању здраве и стабилне породице је непроцјењива. Међутим, у тренутним друштвеним околностима, родитељ је потиснут, његов глас се не чује у свим битним сегментима који се тичу здравља, школовања и одрастања дјетета.

У данашњем систему школовања спроводе се пројекти који дају непримјерена овлаштења бројним стручним сарадницима (центрима за социјални рад, здравству, полицији, невладиним организацијама…), а улога родитеља се потпуно маргинализује. Скоро да не постоји више она најбитнија карика на којој се темељи школство, а то је спрега школа – ученик – родитељ!

Родитељи нису упућени да одавно постоје ученички досијеи који се отварају још у првом разреду основне школе, који су некада садржавали основне информације о дјетету, и служили су такође да се открију и подрже ученички таленти. Фокус ученичких досијеа се задњих неколико година промијенио и сада се уписују детаљно све њихове психофизичке особине, њихове реакције и понашања у разним ситуацијама, интересовања, здравствено стање, породична средина, каква је сарадња са родитељима, итд. Тим досијеима имају приступ учитељи, наставници, педагози, психолози, социјални радници, директор… само за родитеље ти досијеи су недоступни и, што је још горе, родитељи и не знају да они постоје.

У досијеима могу бити уписане потпуно субјективне, нереално описане процјене и коментари за ученике или родитеље, „ситнице“ (индикатори) које могу имати потенцијално лош епилог. Могу да жигошу дијете, младића, дјевојку током одрастања, као и да их погурају у погрешном животном правцу, јер остају активни минимално 13 година и нема рехабилитације за грешке настале због незрелости, за погрешне или злонамјерне уносе просвјетних радника. Казне затвора одраслим затвореницима након издржавања осуде бришу из казнене евиденције након 10 година под условом да не понове злочин, а дјецу/младе прати досије дуже времена. Досијеи су уједно велико, додатно оптерећење на свакодневну класичну административну папирологију, комбиновану са електронским уносима, за наставнички кадар који их ревносно води.

На те досијее надовезују се реферални механизми[1] који биљеже углавном негативна понашања ученика и родитеља.[2] У „Рефералним механизмима подршке дјеци у школама РС“ на првом листу се налазе „Смјернице за наставничке опсервације“ које треба да се налазе у свакој одјељенској књизи и служе као подсјетник наставнику за опсервацију манифестних понашања ученика и родитеља. Строго је подвучено да се Смјернице не умножавају, не просљеђују трећим лицима и не износе изван школе! Зашто? Шта се то толико крије? Такође је објашњено да се термини „ученик“ и „родитељ“ односе на особе оба пола и свих родних идентитета.

У оквиру тог пројекта формирају се мултисекторски тимови које чине најмање седам сталних чланова (пет представника школе, представник центра за социјални рад и представник МУП-а), као и повремени чланови (који се позивају у зависности од случаја). Школе су дужне да два пута годишње пишу извјештај о раду и достављају РПЗ-у. Листа за систематизовање наставничких опсервација садржи 104 индикатора – манифестних, углавном негативних понашања и стања ученика и родитеља. У Упутству за примјену на првој страни Рефералног механизма пише: „О ученичким индикаторима наставник информише стручну службу школе, благовремено и без одлагања. Након примјене Смјерница од стране наставника и остварене сарадње са стручном службом школе, стручни сарадници заједно са одјељењским старјешином врше професионалну процјену о даљем поступању и предузимању мјера бриге за дијете, у складу са надлежностима.“. То значи да, стручне службе могу прво обавијестити Центар за социјални рад који може процијенити да је дијете по некој основи угрожено, изузети га из породице, па тек онда обавијестити родитеље. Наравно, родитељи нису упознати са пројектом „Реферални механизам подршке дјеци у школама Републике Српске“.

Уколико сте, као родитељ, помислили да угроженост дјетета на које реагује реферални механизам нема и не може да има никада везе са вама, него само са проблематичном дјецом и дисфункционалним породицама у којима се дешава насиље или запостављање дјетета, молимо читајте даље.

Невладине организације су се одавно увукле у школе и у сарадњи са социјалним радницима из школа, уз одобрење Министарства, разрађују разне пројекте, воде дјецу на семинаре, обуке, радионице, што спроводе под плаштом превенције насиља, док се у суштини промовише родна равноправност и разбијају „родни стереотипи“, али у ширем значењу од очекиваног. [3] Школе које су то најуспјешније спроводиле добиле су титулу „Школе изврсности“. Све се то дешава без сагласности родитеља или без знања родитеља о правом смислу садржаја на који шаљу дијете. Дјеца која прођу кроз обуке родне индоктринације служе да пренесу програмиране ставове својим вршњацима, тако да се читавим разредима постепено мијења став какав носе из породица.

На основу увида шта се дешава „на терену“ стиче се утисак да ни РПЗ, ни Министарство просвјете РС нису детаљно упућени колико су невладине организације дубоко ушле у просвјету и неометано шире ЛГБТ пропаганду.

Родитељи који су ове године уписивaли дјецу у први разред основне школе попуњавали су формуларе гдје су се тражили бројни подаци који нису потребни школском систему, од општих породичних прилика (с ким дијете живи, детаљним подацима о запослености родитеља, финансијској ситуацији…); преко података о психофизичком развоју дјетета (љевак или дешњак, какав је говор, вид и слух дјетета, да ли је на вријеме проходало…); до сасвим бизарних података (да ли дијете грицка нокте, мокри ноћу, има тикове…).

Кад ствари размотримо из неког ширег аспекта, не постоји више ниједан податак о дјетету и родитељима који није записан у школску документацију. И примјерна и проблематична дјеца су стављена у исти кош, свако дијете има свој досије који га прати кроз цијело школовање. Обављају се разговори са дјецом без присуства родитеља у неким школама у БиХ и у Србији. Сви подаци се сад дигитализују (лични подаци свих ученика и родитеља, наставничке опсервације, забиљешке…) и налазе у базама података, тј. нису више физички смјештени само у просторијама школе, него су доступни бројним лицима. Подаци из база могу веома лако да се злоупотријебе, посебно од стране Центра за социјални рад којима је нови Породични закон дао готово неограничена овлаштења да одлучују о судбини све наше дјеце. Због овлаштења која су дата центрима за социјални рад (нпр. када је дијете у непосредној опасности по живот и здравље, може га одмах и привремено изузети ЦЗСР) ми смо упутили отворено писмо институцијама и јавности са циљем да се прецизније дефинишу одређени чланови новог Породичног закона.

Да бисмо имали што ширу слику о тренутним дешавањима, такође морамо узети у разматрање и сљедеће документе:

Протокол о поступању у случају насиља, злостављања и занемаривања дјеце (примјењује се од 2013. године);
Протокол о поступању у случају вршњачког насиља међу дјецом и младима у васпитно-образовном систему Републике Српске (примјењује се од 2019. године);
Програм мјера за јачање безбједности и спречавања насиља у основним и средњим школама и ђачким домовима у Републици Српској (успостављен 2023. године).

Анализирајући све набројане документе долази се до закључка да се родитељи само обавјештавају о поступању, нису учесници процеса. Изостављање родитеља може бити прихватљиво само у случају кад су родитељи заиста насилници, што је најрјеђи случај у пракси. Зашто нигдје не стоји како родитељи могу да поступају као законски заступници свога дјетета? Зашто не стоји да треба да им се да савјет уколико желе да покрену приватну тужбу? Све се своди на то да ће школа да уочи насиље или да ће дијете да пријави насиље некоме у школи. Нигдје се не наводи како родитељ, који примјети насиље над дјететом, треба да реагује. Нигдје се не спомиње како родитељ треба да реагује уколико се дијете обрати њему, а не школи, у вези с тим да у школи или негдје другдје трпи насиље. Ради се о протоколу о поступању, а родитељи само добијају обавјештења, не и инструкције како да поступе уколико они први нешто уоче или сазнају. Нисмо пронашли у документу да је обрађен протокол за случај кад школски кадар врши насиље над дјецом. Наводи се на то да је дијете злостављано само од стране родитеља и/или да са њима нема одговарајућу комуникацију и/или да школа, ЦЗР и МУП имају право предности у односу на родитеље.

Кад сагледамо тренутне друштвене околности и спорне чланове новог Породичног закона, стиче се утисак да су дјеца државна, а родитељи најмање компетентни да одлучују шта је у најбољем интересу њиховог дјетета. Да ли смо на путу неких западних држава које одузимају привремено или трајно дјецу под разним изговорима који заправо нису логично ни етички валидни (немар родитеља, угрожавање живота) него су злоупотреба широко дефинисаних правних израза и наметнуте климе у друштву?

Удружење Родитељи за права дјеце се залаже да се улога родитеља врати на оно мјесто које им по свим Божијим и људским законима припада!

[1] Реферални механизам подршке дјеци у школама Републике Српске саставни је дио програма „Брига о дјеци – заједничка одговорност и обавеза“ Републичког педагошког завода, који се реализује у оквиру пројекта „Јачање интерсекторске сарадње и рефералног механизма подршке дјеци и њиховим породицама у Републици Српској“, који Друштво психолoга РС и РПЗ РС реализује у партнерству са УНИЦЕФ БиХ, Швајцарском агенцијом за развој и Шведском међународном агенцијом за развој и сарадњу.

[2] Основне школе су дужне да на захтјев средњих школа пошаљу ученичке досијее које се у средњим школама допуњују.

[3] Нама је познато да је родна равноправност тренутно јавности појмовно везана за изједначавање статуса жена са мушкарцима, тј. равноправност оба пола у пословима и животу, али ово је само суптилан и прикривени увод у свијет прихватања „родова који се не слажу са полом“, тј. у бесмислену и неприродну „родну трансформацију“ која може да заврши са непотребним, научно неутемељеним и опасним операцијама промјене пола. Уз теме и проблеме које муче друштво, увлаче се додатне теме и идеологије које одговарају иницијаторима и финансијерима програма „помоћи“ друштву. Примјера ради, „Perpetuum mobile“ Бања Лука, проводи неке од програма организације „CARE (International Balkans)“, а чему они теже можете наћи у даљем тексту („Програм Y“, улазак у школски систем, резултати) и слици испод.

Perpetuum mobile (Перпетум мобиле)– Институт за развој младих и заједнице, у сарадњи са другим невладиним организацијама, реализовао је у школама сљедеће пројекте (можемо пратити заокрет тема од почетне теме заштите жена, према проширењу на прихватању родне идеологије и родне трансформације):

2016. године:

„Иницијатива младића – дјечаци и мушкарци као савезници у превенцији насиља и родној трансформацији на Западном Балкану“. У оквиру овог пројекта организован је и „Прољетни програм за младе“. Програм се одржао у периоду од 24. априла до 17. маја 2016. године. Организован је тродневни излет на дестинацији „Тренинг центар Бардача“ код Српца. Измећу осталих тема, обрађене су и теме: „Сексуално насиље“, „Иницијатива младића за спречавање родно заснованог насиља“ (зашто је тада био фокус на младићима, тј. тематски: „Буди Мушко“ клубови, питање мушке части)“, „Родна трансформација на Западном Балкану“. Све трошкове програма покрио је Институт Перпетум Мобиле.
„Промовисање здравих животних стилова међу младима и оспоравање родних стереотипа“. Наглашено је да Перпетум мобиле већ десету годину реализује пројекат под тим истим називом.

2017. године:

„Промовисање здравих животних стилова међу младима и оспоравање родних стереотипа“

2018. године:

Обука за професоре и стручно особље средњих школа о примјени приручника „Програм Y“ у раду са младима. Обука је трајала три дана у хотелу Кардијал. Обрађена је, између осталих, и тема „Роднотрансформативни програми у раду са младима“ и реализована радионица „Шта је то што зовемо род“. Приручник „Програм Y“ иначе као прилог „садржи“ цртане филмове у којима се јунаци суочавају са друштвеним нормама, насиљем у породици, хомофобијом, сумњама у вези са својом сексуалношћу. итд.
„Обука за студенте о методологији Програм Y“
„Промовисање здравих животних стилова међу младима и оспоравање родних стереотипа“.

2019. године: