Претходне двије године строгих мјера које су се проводиле у школама, нису нам донијеле ничег доброг. Нажалост, посљедице лоших одлука у не тако давној прошлости долазе на наплату. Умјесто да исправимо грешке, ми правимо нове. Додатним притиском на дјецу, оградама, тестирањима… стварамо још већи јаз између школа и родитеља.
Крајње је вријеме је да школама вратимо образовну функцију, ауторитет просвјетним радницима и родитељима, да образују и васпитавају дјецу онако како су нас генерацијама васпитали и образовали, без полиције, центара за социјални рад, „тимова“, „рефералних механизама“.
Потребно је да се окренемо једни другима, да се посветимо дјеци и учимо их правим вриједностима. Ограде и дистанце су нас довеле ту гдје смо сада.
Наше друштво није тако несигурно нити насилно да требамо наоружане чуваре у школама, нити су они икаква заштита против планираног напада.
Деценијама су школе функционисале без закључаних врата која се отварају преко интерфона, без контрола на улазима, камера и наоружаних чувара, и биле отворене установе, а сад размислите драги родитељи, на шта почињу да личе.
Искористимо школски распуст да мало размислимо о школском систему и ономе што би могли покушати да мијењамо.
Наредна школска година биће пуна новина које су у образовни систем уведене као посљедица несрећног и трагичног догађаја у школи у Србији.
Хоће ли нам нови предмет „Хуманост и безбједност“ и разне радионице попут оних које планира реализовати „Друштво психолога РС“ ријешити нагомилане проблеме у школама?
Вријеме је да се као родитељи укључимо у теме које нам се дјеци намећу под изговорима борбе против вршачког насиља. Зашто? Зато што се под плаштом бриге за дјецу почиње увелико говорити о темама родне (не) равноправности и зато што се дјеци почињу наметати неке нове „вриједности„.
Родитељи отворите очи и будите уз дјецу.
Удружење планира низ активности у наредном периоду у којима ће се промовисати здрава породица, традиционалне вриједности којима су нас некада учили: поштовање, разумјевање, брига за друге.
