… уместо да говоримо, гласније него икада, ми ћутимо. За све је одговоран тамо неко негде , за све се он пита, о свему он одлучује, о свему треба да мисли неко други, ми само треба да вежемо коња како газда каже , па нека липшу и коњ и газда! Ми нисмо, дакле, у школама да бисмо размишљали.
… Ми ћутимо о горким плодовима реформе.
Ми прећуткујемо да реформа нема за циљ образовање, него покоравање, обесмишљавање и пре свега – зараду на деци и јефтиним просветним радницима.
Прочитајте текст на линку:
Борба за истину: 5.12.2022. Данас учитељи заборавили разлог свог постојања
Даница Петровић, професор књижевности и језика
Да ли ће наше школе постати електронски логор? Отворено писмо јавности (Србије)