Поводом Дана дјечијих права у Бијељини смо одржали смо и јавну дискусију 18.11.2021. године на тему: „Право дјетета на ментално здравље“ којој су присуствовали наши универзитетски професори дјечије, социјалне психологије и права, представници Градске управе града Бијељине као и студенти и дјеца.
Циљ јавне дискусије је био скренути пажњу на овај аспект дјечијег здравља који је потпуно занемарен кроз строго споровођење мјера заштите од вируса у школама. Бања Лука и Источно Сарајево обиљежили су овај дан пригодним окупљањем на градским трговима и слањем симболичних порука дјеце јавности. Нико од надлежних се не бави питањима пораста вршњачког насиља у школама које је ескалирало за вријеме „пандемије“. Очигледно је да постоје бројне негативне посљедице примјене епидемиолошких мјера, дискриминације која је вршена над дјецом у протеклом периоду и честих прекида наставе.
Поред знања које је претпило штету, ментално и физичко здравље дјеце је било угрожено недостатком кисеоника, апликовањем на кожу и удисањем опасних испарења дезинфекционих средстава о чему свједочи рецентна појава Хепатитиса код дјеце за коју је (у научним радовима) установљено да има везе са хипоксијом (недостатком кисеоника).
Семберија инфо- Удружење грађана „Родитељи ЗА права дјеце“: Право дјетета на ментално здравље
Позвали смо руководство школа, стручне сараднике у школама и родитеље да присуствују. Поражавајуће мали број људи је био заинтересован да чује нешто на ову тему. Апеловали смо на школе, министарство и друге институције да се преиспита досадашњи приступ корона мјерама у школама јер смо као родитељи веома забринути за ментално здравље дјеце због притисака које дјеца трпе у школама ( маске, дезинфекција, дистанца…), а посебно због тога што се једино у школама инсистира на поштовању мјера, док се свуда около све друге активности одвијају без било каквих ограничења.
Ипак највећи проблем су и даље они родитељи који на све што се дјеци намеће, под изговором борбе за јавно здравље, и даље ћуте. Осим дијела родитеља, нико од надлежних се не бави овим питањима, нити тражи начин да се спријечи још већа штета по физичко и ментално здравље дјеце у наредној школској години.
Наш правни систем није заказао овог пута (дате су само препоруке), заказала је савјест и одговорност родитеља и просвјете, што због страха, што због незаинтересованости.
Пробудите се и станите уз дјецу док не буде касно!
