Протеклих неколико година, дјеца су масовно била изложена психичкој тортури везаној за пандемију и бесмислене неефикасне мјере против пандемије.
Умјесто да буду заштићена (од изјава о смрти) и поштеђена (детаља) од стране одраслих, нарочито родитеља и просвјетних радника, тако што би им се прилагодило објашњење опасности, дјеци је преношена паника, страх и очај од стране старијих особа.
Умјесто да им буду изречене ријечи утјехе и наде у рјешење кризе, са здравом дозом опреза према болести, дјеца су била:
- појединачно и систематски застрашивана, да ће умријети они или чланови породице, пријатељи, вршњаци -и то од болести која није опасна за њих,
- изложена стварању кривице да су она преносиоци и да угрожавају све, а нарочито (вољене) старије особе,
- са лицима под маскама, што је оштетило њихову социјалну интеракцију, „читање“ туђих и испољавање својих емоција,
- тјерана да држе дистанцу и не дијеле залогаје, ужину, оловке… са вршњацима,
- окренута једна против других на начин да су дјеца која су одбијала нпр. да носе маску била шиканирана од вршњака, некад и уз подршку одраслих.
Anders Björkman, професор инфектологије на Каролинска институту (Шведска), рече 2021:
„НИЈЕ ЗАДАТАК ДЈЕЦЕ ДА БРИНУ О ЗДРАВЉУ ОДРАСЛИХ!„
Сви знамо да је морално и исправно обрнуто од оног што се масовно чинило –ми одрасли требамо да заштитимо дјецу!
На набројане утицаје се од сада може додати штета по ментално здравље коју наноси неприродан и ненаучни приступ половима (нарастајућа пропаганда о роду која почиње да улази у наш образовни систем), и рано излагање садржајима који нису примјерени за дјецу (сексуализација дјеце), чиме се ствара искривљење погледа на свијет које се тешко исправља.
Напад на ум дјеце се наставља и даље, док га ми не зауставимо.
Родитељи, информишите се, и заинтересујте се за рјешења!
Листа посљедица психичке тортуре:
– повећање нивоа хормона стреса (адреналин, норадреналин и кортисол), активирање одговора на стрес „бори се или бјежи“, хронично стање стреса, кратак дах, отежано дисање, повећана напетост мишића, страх, раздражљивост, потешкоће са концентрацијом, збуњеност, поремећаји расположења, безвољност, малаксалост, нелагодност, поспаност, несаница, умор, oсјећај недостатка ваздуха,
страх од гушења, напади панике, анксиозност, депресивно расположење, вртоглавица, главобоља, ноћне море, ослабљено размишљање, ослабљено учење, слабљење когнитивних способности, промјене субјективног доживљавања и испољеног понашања, незаинтересованост, несигурност, усамљеност, отуђеност, неприкладно понашање, ограничено препознавање лица и потискивање емоционалних сигнала, брисање позитивног ефекта осмјеха и смијеха, смањење емпатијске перцепције, ремећење друштвене интеракције, смањено учешће у друштвеним активностима, социјално повлачење, развој емотивно „хладне“ личности, погоршање постојећих стања и болести, пораст психосоматских и стресом индукованих болести.
ОДРЖАНА ЈАВНА ДИСКУСИЈА „Здравствени, психолошки и правни аспекти противпандемијских мјера“
Одржана јавна дискусија: „Право дјетета на ментално здравље“
Овакво је требало бити понашање одраслих, зрелих особа, нарочито просвјетног кадра, у стварној опасности:
Узнемирујући дечији цртежи током закључавања показују утицај на ментално здравље деце