Мама и тата,
Отворите школска врата,
Погледајте мене и брата.
Маска нас стеже, гуши и дави,
али ми смо хероји прави.
Издржали смо годину и више,
иако нико од нас слободно не дише.
У школи смо некада учили лекције,
сада се гушимо од дезинфекције.
Све мање је осмјеха, шале и граје.
Колико ће ово да траје?
Са мном Марко више не сједи,
плаши се да вирус не пренесе деди.
Милан ми каже:
„Знаш, од ове брњице
не видим Анино лијепо лице“.
На мјесту нашег паноа у ходнику,
сада видим неку другу поруку:
„Пери руке! Ужину и прибор не дијели“.
Знате, ми ово нисмо хтјели.
Желимо само, школу стару да нам врате.
Пробудите се учитељи, маме и тате!
